Gotovo tri četvrtine građana Evropske unije, najviše za 40 godina, veruje da je njihova zemlja imala koristi od članstva, a dve trećine Evropljana želi da blok ima veću ulogu u njihovoj zaštiti od globalnih kriza i bezbednosnih rizika, pokazuje novo istraživanje Eurobarometar objavljeno 25. marta.
Devet od 10 ispitanika smatra da je potrebno veće jedinstvo članica da bi se suočile s aktuelnim globalnim izazovima.
Za najveći broj građana odbrana i bezbednost su najvažniji prioriteti, ali i ekonomska situacija koja brine veći broj građana nego prošle godine.
Evropski parlament je saopštio da novi Eurobarometar pokazuje istorijski nivo podrške članstvu u EU.
Koristi od članstva u EU vidi 74% Evropljana, što je najveći procenat od kada je to pitanje prvi put postavljeno u anketi Eurobarometra 1983. godine.
U skladu sa trenutnim kontekstom, ispitanici su naveli doprinos EU održavanju mira i jačanju bezbednosti (35%) kao glavni razlog zašto se članstvo smatra korisnim.
Ekonomska situacija i dalje predstavlja glavnu brigu mnogih Evropljana, od kojih trećina očekuje pad životnog standarda u narednih pet godina, što je sedam procentnih poena više nego prošlog leta.
U Nemačkoj je taj procenat skočio za čak 15 procentnih poena, na 47%, a u Francuskoj za osam, na 53%.
Pozitivnu sliku o EU ima 50% građana, a taj procenat je u protekloj deceniji samo jednom bio veći (52%), u proleće 2022. posle invazije Rusije na Ukrajinu.
"Kako pokazuju istorijski trendovi, građani u trenucima krize traže odlučne akcije i rešenja od EU. Kada se smatra da se EU ujedinjuje i daje rezultate, indikatori podrške su visoki – što je trenutno slučaj", navodi se u saopštenju EP.
Predsednica Evropske parlamenta Roberta Mecola izjavila je da želja 66% građana da EU igra veću ulogu u njihovoj zaštiti predstavlja „jasan poziv na akciju na oji će odgovoriti“.
"Evropa treba da bude jača kako bi se naši građani osećali bezbednije. Evropski parlament će osigurati da svaki predlog bude dovoljno hrabar i ambiciozan da odgovara ozbiljnom nivou pretnje sa kojom se Evropa suočava", rekla je Mecola.
Snažniju ulogu EU najviše očekuju Šveđani (87%), dok je taj procenat najmanji u Poljskoj (44%) i Rumuniji (47%).
Među građanima EU postoji široka saglasnost (89%) da bi države članice EU trebalo da budu ujedinjenije kako bi se suočile sa aktuelnim globalnim izazovima, a 76% smatra da je Uniji potrebno više sredstava za suočavanje s predstojećim izazovima.
Oblasti na koje bi EU trebalo da se najviše fokusira da bi ojačala svoju poziciju u svetu su odbrana i bezbednost (za 36% ispitanika) i konkurentnost, ekonomija i industrija (32%), zatim energetska nezavisnost (27%), bezbednost hrane i poljoprivreda (25%) i obrazovanje i istraživanje (23%).
Ekonomska i bezbednosna pitanja su takođe pitanja koja bi prema mišljenju učesnika istraživanja trebalo da budu prioritet Evropskog parlamenta.
Četiri od deset Evropljana su kao glavne teme naveli inflaciju i troškove života, zatim odbranu i bezbednost EU (31%), borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti (31%) i podršku privredi i otvaranje novih radnih mesta (29%).
EP bi trebalo da igra važniju ulogu prema mišljenju 62% ispitanika, a pozitivnu sliku o toj instituciji ima 41% Evropljana.
Kada su u pitanju vrednosti koje treba da brani Evropski parlament, 45% je reklo da je to mir, 32% demokratija, a 22% zaštita ljudskih prava u EU i širom sveta.
Zimski Eurobarometar je sproveden od 9. januara do 4. februara u svih 27 članica EU, sa više od 26.000 učesnika.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropski parlament
