Posle Norveške i Švedske, Danska je treća nordijska zemlja koja uvodi obavezni vojni rok za žene, a razlog je uglavnom bezbednosna situacija posle napada Rusije na Ukrajinu, ali i uspostavljanje potpune ravnopravnosti polova.
Među nordijskim zemljama prva je obavezni vojni rok za žene uvela Norveška, još 2015. i to je tada obrazloženo ravnopravnošću polova, jer je odluka doneta još 2013, pre ruske aneksije Krima. Spoljnopolitički i bezbednosni element na značaju je dobio tek kasnije. Švedska je tu odluku donela 2019. godine.
U Danskoj je mogućnost obeveznog služenje vojnog roka samo deo šire reforme oružanih snaga. U Danskoj će vojni rok od avgusta 2026. biti produžen sa četiri na jedanaest meseci, pa se strahuje da će se manje mladih, muškaraca i žena, odlučiti na dobrovoljno služenje i da neće biti dovoljno kandidata, piše švajcarska televizija SRF.
Mladići u Danskoj postaju vojni obveznici nakon što napune 18 godina, a tako će od 2026. biti i za žene. Ipak, pravilo je da se ne pozivaju u vojsku svi mladi iz iste generacije, nego se samo ako nema dovoljno dovrovoljaca ostatak popunjava nasumičnom lutrijom.
Mlade Dankinje koje su napunile 18 godina do prvog jula ove godine treba da se upišu u vojnu evidenciju, a mogle bi da budu regrutovane već tokom sledeće godine.
Pozadina reforme je pogoršanje bezbednosne situacije u Evropi, posebno zbog pretnje koju predstavlja Rusija, na šta je nedavno upozorila i danska obaveštajna služba.
Inicijator reforme, socijaldemokratska vlada premijerke Mete Frederiksen je kao drugi, principjelni razlog, navela rodnu ravnopravnost.
Dopisnica SRF iz skandinavskih zemalja piše da su dugo vođene rasprave o reformi vojske, ali da je u Danskoj kad je reč o bezbednosnim pitanjim uvek vladao visok stepen saglasnosti stranaka, a i među stanovništvom visok nivo spremnosti da se odazove pozivu u vojsku.
U prvom trenutku je izgledalo da bi desničarske partije Liberalna alijansa i Danske demokrate mogle da spreče potez vlade ulaganjem veta, ali su liberali promenili mišljenje.
Ipak, čuju se i glasovi kritike zbog uvođenja vojnog roka za žene, a glavna rasprava se vodi oko toga da li je armija uopšte spremna za žene.
Vode se diskusije koje sežu od seksizma u vojsci, postojanja kapaciteta za obuku, pa do ženskih uniformi, i naizgled "banalnih" stvari kao što je vojni donji veš, ili činjenica da su gas-maske u vojsci po pravilu prevelike za žene, piše SRF.
Vlada u svojoj reformi govori o potpunoj ravnopravnosti žena u vojsci i da će im posle petomosečne osnovne obuke biti dostupne sve dužnosti u svim vidovima vojske.
Čuju se ipak i sugestije da su žene vojsci manje potrebne zbog fizičke snage, a daleko više zbog nekih posebnih sposobnosti, na primer stručnosti u oblasti informatičkih tehnologija.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Facebook, Vojska Danske
