Evropski sud poništio je 14. maja odluku Evropske komisije kojom se novinarki Njujork tajmsa odbija pristup tekstualnim porukama između predsednice Komisije Ursule fon der Lajen i glavnog izvršnog direktora farmaceutske kompanije Fajzer tokom pandemije kovida-19.
U sudskoj odluci se navodi da Komisija nije pružila uverljivo objašnjenje zašto ne poseduje tražene poruke, kao ni da li su i kako te poruke izbrisane.
Novinarka Njujork tajmsa Matina Stevi je od EK tražila pristup svim tekstualnim porukama koje su Fon der Lajen i direktor Fajzera Albert Burla razmenili od 1. januara 2021. do 11. maja 2022, uoči potpisivanja ugovora EU i Fajzera o kupovini vakcina protiv kovida vrednog više milijardi evra.
Komisija je taj zahtev odbila uz obrazloženje da ne poseduje dokumente na koje se taj zahtev odnosi, nakon čega je list tražio od Opšteg suda EU da poništi tu odluku.
Sud je istakao da, u načelu, svi dokumenti institucija treba da budu dostupni javnosti, a da su se odgovori Komisije na zahtev za pristup traženim dokumentima temeljili ili na pretpostavkama ili na nepreciznim informacijama.
"Komisija ne može samo tvrditi da ne poseduje tražene dokumente, nego mora pružiti uverljiva objašnjenja koja javnosti i sudu omogućuju da razumeju zašto te dokumente nije moguće pronaći. Pored toga, Komisija nije dovoljno pojasnila jesu li zatražene poruke bile izbrisane i, ako jesu, jesu li bile izbrisane dobrovoljno ili automatski, ili je u međuvremenu mobilni telefon predsednice EK bio zamenjen", saopštio je sud u Luksemburgu.
U saopštenju suda se navodi da su novinarka Stevi i Njujork tajms podneli "relevantne i dosledne dokaze" koji pokazuju da se između predsednice Komisije i glavnog izvršnog direktora Fajzera odvijala komunikacija, posebno putem tekstualnih poruka, u kontekstu Komisijine kupovine vakcina od te kompanije tokom pandemije.
"Oni su tako uspeli da obore pretpostavku nepostojanja i neposedovanja zatraženih dokumenata", saopštio je sud.
U saopštenju se dodaje i da Komisija nije uverljivo objasnila ni zašto je smatrala da tekstualne poruke razmenjene u vezi s kupovinom vakcina ne sadrže važne informacije odnosno informacije koje zahtevaju dalje postupanje čije se čuvanje mora osigurati.
Evropska komisija može da podnese žalbu na presudu u naredna dva meseca.
Posle objavljivanja presude, Komisija je saopštila da će pažljivo proučiti odluku Opšteg suda i odlučiti o sledećim koracima i da će "usvojiti novu odluku sa detaljnijim objašnjenjem".
"Transparentnost je uvek bila od najveće važnosti za Komisiju i predsednicu Fon der Lajen. Nastavićemo da se strogo pridržavamo čvrstog pravnog okvira koji je na snazi kako bismo sproveli naše obaveze. Ostajemo u potpunosti posvećeni održavanju otvorenosti, odgovornosti i jasne komunikacije sa svim zainteresovanim stranama", navodi se u saopštenju EK.
Presuda u ovom slučaju, koji je postao poznat kao skandal "Fajzergejt", mogla bi da ima ogromne posledice po transparentnost i odgovornost institucija EU, kao i da ugrozi reputaciju Fon der Lajen.
Dok mnogi aktivisti tvrde da tekstualne poruke treba da budu tretirane kao svako drugo sredstvo zvanične komunikacije kada je u pitanju kreiranje politike, te ih stoga treba klasifikovati kao dokumente koji treba da budu dostupni javnosti, Komisija je imala drugačiji stav.
Komisija je na preliminarnom ročištu prošle godine rekla sudu da sadržaj poruka nije dovoljno značajan da bi se klasifikovali kao dokumenti, pa stoga nisu registrovani i dostupni za objavljivanje novinarima.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
