Rumunija posle Holandije ima najveće rezerve prirodnog gasa u Evropi i odlične uslove za solarne i vetroparkove, ali puno korišćenje tih energetskih potencijala već godinama izostaje zbog odsustva dogovora države i privrede, piše nemački privredni magazin Virtšaftsvohe.
Za bogatstvo rumunskih rezervi gasa na kopnu i ispred crnomorske odavno se zna. Ta zemlja se godinama pretežno snabdeva iz sopstvenih izvora, podseća nemački časpis.
I za proizvodnju struje od energije sunca i vetra Rumunija je takoreći predodređena, i jedan od najvećih vetroparkova u svetu kod Konstance, sa 240 vetroturbina, već deset godina proizvodi energiju.
U svetlu rata u Ukrajini i prestanka isporuke ruskog gasa Evropi, raste pritisak na rumunske vlasti da počne sa tehnički zahtevnom eksploatacijom podmorskih rezervi gasa, koje se nalaze na dubinama između 100 i 1.700 metara, i koje se procenjuju na blizu 200 milijardi kubnih metara.
To, piše list, poređenja radi približno odgovara količini koju je Rusija u novije vreme u jednoj godini isporučivala celoj EU.
Virtšaftsvohe naglašava da bi tim gasom mogle da se snabdevaju i sve susedne zemlje, Mađarska, Bugarska, Srbija, i Moldavija, i tako oslobode zavisnosti od ruskog gasa.
List prenosi ocenu predsednika nemačko rumunske privredne komore i šefa kompanije BAFS za Rumuniju i Bugarsku Andreasa Lira da "Rumunija mora sada da odigra enegetsku kartu".
"Za svega par godina zemlja bi u potpunosti sama sebe snabdevala. Njene energetske potrebe su oko deset milijardi kubnih metara godišnje. Samo pomoću novih ofšor gasnih rezervi, Rumunija bi mogla da se snabdeva 20 godina i da sebi i Evropi stvori novu dodatu vrednost", kaže Lir.
"I sada odjednom, stvari treba da krenu punom brzinom. Najkasnije do kraja godine, ministar energetike Virgil Popesku želi da se donese odluka. Rumunski državni gasni koncern Romgaz i energetsko preduzeće OMV Petrom, koje je 51% u vlasništvu austrijskog koncerna OMV, treba da objave da li će investirati u eksploataciju podmorskog gasnog polja Neptun Dip ispred rumunske crnomorske obale", piše časopis.
Međutim, firme koje je ministar Popesku pozvao da donesu odluku i dalje oklevaju, a šefica OMV Petroma Kristina Veršer kaže da je za takvu odluku potrebno najmanje godinu dana i da je preduslov da postoji "pravi regulatorni okvir, jer će u suprotnom opasti spremnost na ulaganje".
Ona kako se navodi, aludira na otvoreno pitanje koliko će država izaći u susret kompanijama, ako ulože silne milijarde u projekat Neptun dip. List precizira da Romgaz i OMV Petrom računaju sa ulaganjem od oko 16 milijardi evra, delom i zato što nijedna od dve kompanije nema iskustva sa eksplotacijom podmorskih nalazišta pa će morati da potraže pomoć.
List podseća da je 2019. američki Ekson mobajl (Exxon Mobile) napustio Rumuniju u znak protesta zbog zakona tadašnje vlade, koji je kompanije obavezivao na porez na ekstraprofit i zabranjivao izvoz polovine proizvedenog gasa.
Rumunski parlament je prošle godine smanjio sporni porez i predvideo da država ima pravo preče kupovine samo u slučaju energetske krize, ali zvaničnici Romgaza, koji je otkupio udeo Ekson mobajla, ukazuju da je "eksploatacija gasa u Crnom moru cilj na koji, zbog njegovog strateškog potencijala, mora da se koncentriše cela država".
Stručnjakina rumunskog tink-tanka Ekspertski forum i savetnica Svetske banke Otilija Nutu upozorava da su, što se duže projekat (Neptun dip) bude odlagao, sve manji i izgledi da će uopšte biti realizovan". "Trebalo je već da igramo važnu ulogu u regionu, jer sada imamo veliku gasnu krizu".
Za deset godina će se sadašnji kupci ruskog gasa prilagoditi, a uz to će se u Evropi smanjiti i potrošnja gasa zbog ciljeva vezanih za smanjenje emisije CO2, upozorava Nutu.
Izvor: Beta
Foto: OMVPetrom
