U Evropi je povećana primena alternativnih kaznenih mera bez lišavanja slobode, a najveći rast zabeležen je u Srbiji, navodi se u izveštaju Saveta Evrope objavljenom 8. juna.
Međutim, Srbija i Severna Makedonija, koje su počele da primenjuju alternativne sankcije tek u poslednjih 10 godina, imale su najmanju stopu - 35, odnosno šest osuđenika na alternativne kazne na 100.000 stanovnika.
U Srbiji je, zaključno sa 31. januarom 2020, bilo 11.077 zatvorenika, a alternativne kazne služilo je 2.420 ljudi.
Prema istraživanju SPACE II, koje je za Savet Evrope sproveo Univerzitet u Lozani, u januaru 2020. godine je alternativne kazne, kao što su elektronski nadzor, društveno-koristan rad, kućni zatvor, delimična sloboda ili uslovno puštanje na slobodu, služilo 3% više zatvorenika nego 2019.
Alternativne kazne je dobilo oko 1,5 miliona osuđenika, prema podacima iz 38 nadležnih institucija, što ukazuje na nasatavak trenda češće primene sankcija na osnovu kojih počinioci ostaju u zajednici umesto da idu u zatvor.
U više od polovine nadležnih institucija članica Saveta Evrope koje su dostavile podatke povećana je primena alternativnih kazni, a najveći porast zabeležen je u Srbiji (34%), Azerbejdžanu (27%), Španiji (15%), Sloveniji (13%), Irskoj (11%), Italiji (10%), Litvaniji (8.6%), Belgiji (7.5%), Norveškoj (7.3%) i Turskoj (6.1%).
Sa druge strane, znatno manje alternativnih kazni bilo je u Jermeniji (47%), Bugrarskoj (22%), Grčkoj (15%), Monaku (14%), Letoniji (8.2%), Estoniji (7.4%) i Švajcarskoj (5.8%).
U Evropi je 31. jaunara 2020. bilo 149 osuđenih na alternativne kazne na 100.000 stanovnika, u poređenju sa 103 zatvorenika na 100.000 stanovnika.
Najveću stopu imale su Poljska (643 uslovno kažnjenih osuđenika na 100.000 stanovnika), Turska (627), Litvanija (568) i Gruzija (562).
Najmanju stopu, posle Severne Makedonije (6) i Srbije (35), imale su Švajcarska (47), Norveška (49), Finska (54) i Bugarska (56).
Samo u šest zemalja, uključujući Srbiju, stopa zatvorenika je bila veća od stope osuđenika na alternativne kazne. Srbija je, zaključno sa 31. januarom 2020, imala 160 zatvorenika na 100.000 stanovnika.
Žene su u proseku činile 11% osuđenih na alternativne kazne, što je dvostruko više nego procenat žena među zatvorenicima (5%).
Jedino je u Srbiji veći procenat žena među zatvorenicima (4,1%) nego među osuđenima na alternativne kazne (3%).
Stranci su činili 6,7%, manje nego što ih ima u zatvorima (17%), a to je delom zbog toga što je teže da strani državljanin ispuni uslove za dobijanje uslovne kazne.
Izveštajem za 2020. godinu nisu obuhvaćeni Albanija, Bosna i Hercegovina, Nemačka, Mađarska, Lihtenštajn, Rusija i San Marino.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Pixabay.com
