Evropska komisija predložila je 16. aprila da se ubrza sprovođenje određenih elemenata Pakta o migraciji i azilu koji je usvojen prošle godine i treba da se primenjuje od juna 2026. Reč je o ključnim elementima Uredbe o proceduri azila a cilj je da se članice podrže da brže i efikasnije obrađuju zahteve za azil podnosilaca čiji su zahtevi verovatno neosnovani.
U istom cilju je Komisija predložila uspostavljanje prve liste sigurnih zemalja porekla za čije će se državljane zahtevi za azil obrađivati ubrzano ili po graničnom postupku.
Na prvoj listi EU su Kosovo, Bangladeš, Kolumbija, Egipat, Indija, Maroko i Tunis.
Komisija je saopštila i da smatra da zemlje kandidati za EU u principu ispunjavaju kriterijume da budu određene kao sigurne zemlje porekla jer deo njihovog puta prema EU znači rad na dostizanju stabilnosti institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i zaštitu manjina.
"Kandidati mogu da budu isključeni samo pod specifičnim okolnostima - neselektivno nasilje u konfliktnim situacijama, sankcije usvojene od strane Saveta toj zemlji ili stopa priznavanja zahteva za azil u EU veća od 20%", saopštila je Komisija.
Navodi se i da neke članice već imaju nacionalne liste i da će ih lista EU dopuniti. Isto tako će lista EU podržati jednoobrazniju primenu koncepta koji članicama omogućava da ubrzano obrađuju zahteve za azil državljana zemalja sa liste na osnovu verovatnoće da će im zahtevi verovatno biti neuspešni.
Komisija predlaže da se dva važna pravila iz Pakta primenjuju i pre njegovog stupanja na snagu. Prvo se odnosi na prag stope priznavanja od 20%. Naime, članice mogu primeniti ubrzani ili granični postupak na ljude koji dolaze iz zemalja iz kojih, u proseku, 20% ili manje tražilaca azila dobije međunarodnu zaštitu u EU.
Drugo pravilo podrazumeva da sigurne treće zemlje ili sigurne zemlje porekla mogu da se odrede sa izuzecima, dajući članicama veću fleksibilnost isključivanjem određenih regiona ili jasno prepoznatljivih kategorija pojedinaca.
Predlog Komisije izrađen je na osnovu analiza Agencije EU za azil i drugih izvora, uključujući informacije iz članica, UNHCR i Spoljnopolitičke službe EU.
Navodi se i da bi Unijina lista sigurnih zemalja porekla mogla da se proširuje ili ažurira tokom vremena. Takođe zemlje mogu da budu skinute sa liste ako više ne ispunjavaju uslove da budu sigurne zemlje porekla.
Komisija je navela i da oznaka sigurne zemlje porekla ne znači garanciju bezbednosti za sve njene državljane i članice treba da urade individualnu procenu svakog zahteva za azil.
Sledeći korak je da se sa predlogom Komisije slože Evropski parlament i Savet.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
