U EU, Norveškoj i Švajcarskoj u 2024. je predato nešto više od milion zahteva za azil, za 11% manje nego godinu dana ranije, pokazao je izveštaj Agencija EU za azil (EUAA) objavljen 3. marta.

Nemačka je i dalje zemlja u kojoj se najviše traži azil ali je 237.000 zahteva predatih u 2024. za 29% manje nego 2023.

Među zemljama sa velikim brojem primljenih zahteva za azil su i Španija, Italija i Francuska sa po 160.000 dok su, gledano po stanovniku, najviše zahteva dobili Kipar i Grčka, po jedan na 140 stanovnika.

Najviše zahteva za azil podneli su Sirijci, 151.000, ali je to za 17% manje nego 2023. Zahtevi Sirijaca inače čine 15% svih zahteva za azil u EU, Norveškoj i Švajcarskoj.

Avganistanci su predali 87.000 zahteva za azil, 24% manje nego 2023, a Turci 56.000 ili 45% manje, pokazuju podaci evropske agencije za azil.

Kod latinoameričkih zemalja, 74.000 građana Venecuela tražilo je azil, za 9% više nego 2023, kao i 52.000 državljana Kolumbije, za 18% manje.

Agencija je saopštila i da je stopa priznavanja (udeo pozitivnih odluka u ukupnom broju odluka o azilu za svaku fazu postupka) u EU+ u 2024. ostala na 42%, iako taj procenat prikriva značajne razlike zavisno od nacionalnosti i tendenciju davanja supsidijarne zaštite a ne statusa izbeglice.

Takođe je Agencija navela da su u 2024. gotovo polovinu svih primljenih zahteva podneli državljani zemalja sa niskom stopom priznavanja (20% i manje) - Bangladeša, Maroka i Tunisa.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Beta/AP