Savet Evrope dočekao je jubilarni 75. rođendan suočen sa krizama, globalnim pritiscima na ljudska prava i pretnjama i ucenama nekih članica da će istupiti iz članstva, a sve je više i u senci mlađe sestre - Evropske unije, pa ga mnogi i brkaju sa Evropskim savetom.
Rat u Ukrajini označio je za Savet Evrope prekretnicu, iz članstva je zbog agresije isključena Rusija, ali je problematično i to koliko su neke druge članice pouzdane i koliko čvrsto stoje uz SE, piše agencija dpa.
"Srbija, na primer, preti izlaskom ako, kako je planirano, Kosovo bude primljeno u članstvo. Delegacija Azerbajdžana je početkom godine isključena na dve godine iz Parlamentarne skupštine SE jer je ta zemlja sprečila dolazak izbornih posmatrača. Turska već godinama ne sprovodi važne presude Evropskog suda za ljudska prava Saveta Evrope", piše agencija.
Navodi se da je taj sud "trn u oku" i Velikoj Britaniji, jer se u presudama izjasnio protiv sporazuma o deportaciji azilanata iz Britanije u Ruandu.
Šef nemačke delegacije u Savetu Evrope Frank Švabe kaže da Savet Evrope jednostavno ne treba da ignoriše takve pretnje napuštanjem članstva. On tu situaciju poredi sa fudbalerom koji igra rukom, a zatim na zvižduk sudije preti da će napustiti teren.
"Ali, to je njihova odluka", kaže Švabe, dodajući: "Kada bismo dopustili da nas to impresionira i zbog pojedinačnog slučaja ublažavali pravila za sve, izgubio bi se smisao organizacije".
Najjače oružje Saveta Evrope je upravo sud za ljudska prava koji stražari nad sprovođenjem Evropske konvencije o ljudskim pravima i čije su presude obavezujuće.
Međutim, sud je hronično preopterećen, a ostale mogućnosti Saveta Evrope su ograničene, zbog čega se često podrugljivo naziva i "tigar od papira".
Švabe ne deli to mišljenje. "EU ima ekonomske mogućnosti, koje, Savet Evrope, naravno, nema. Ali Savet Evrope ima prava koja su mu garantovana", podseća Švabe, dodajući da u ta prava spada, na primer pravo upućivanja posmatračkih misija na izbore, ili nenajavljena inspekcija uslova u zatvorima zemalja članica.
I nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok ocenila je da vrednosti Saveta Evrope trpe takve izazove kakve nisu od kraja hladnog rata, i da ih ugrožavaju autokrate spolja, ali i mržnja i popvratak populizma iznutra.
"Novinari se hapse, teži se manipulaciji pravosuđa, huška se protiv navodnih stranaca". Svako malo vidimo kako se "mržnja pretvara u nasilje čija meta može svako da postane".
Generalna sekretarka Amnesti internešnel u Nemačkoj Julija Duhrov istiše da bez institucionalnog okvira Saveta Evrope ne bi bilo mnogih pozitivnih promena u Evropi.
"Savet Evrope je zbog rastućih nacionalističkih, rasističkih i antifeminističkih tendencija sada važniji nego ikada", rekla je Duhrov, ali i ocenila da je za to potrebna politička volja članica, posebno u njihovim bilateralnim odnosima. Uz to, Amnesti internešnel matra da Savet Evrope ne treba toliko da se bavi osnivanjem novih institucija, nego da umesto toga postojeći sistem učini boljim i efikasnijim.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Savet Evrope
