Jevreji se u Evropi i dalje suočavaju sa visokim stepenom antisemitizma, koji žilavo opstaje i u stvarnom životu i na internetu, i mnogi kriju svoj jevrejski identitet strahujući za bezbednost, pokazuje istraživanje koje je 11. jula objavila Evropska agencija za osnovna prava (FRA).
Ta alarmantna konstatacija rezultat je istraživanja "Diskriminacija i mržnjom motivisani zločini protiv Jevreja u EU", koje je FRA sprovela u 13 članica Evropska unije, u kojima živi oko 96% svih stanovnika Unije jevrejskog porekla.
Istraživanje je sprovedeno pre početka rata u Gazi 7. oktobra 2023. godine, ali sadrži i novije informacije koje je od tada dostavilo 12 jevrejskih organizacija.
Prema tim informacijama, Jevreji su od oktobra 2023. bili žrtve daleko više antisemitskih izgreda. Prema podacima nekih organizacija broj takvih izgreda je bio i četiri puta veći.
U anketi FRA, 80% ispitanih članova jevrejskih zajednica reklo je da misli da se situacija sa antisemitizmom pogoršala u pet godina koje su prethodile anketi. Naveli su, njih 75%, da ih se proglašava odgovornim za ono što radi izraelska vlada.
Čak 90% je bilo konfrontirano sa antisemitizmom na internetu, a 58% je reklo da su kod poznanika u realnom životu doživeli antisemitizam. Dodatnih 51% je reklo da su nailazili na antisemitske sadržaje u medijima.
Neugodnosti je zbog jevrejskog identiteta u godini pre sprovođenja ankete doživelo 37% anketiranih, 53% je reklo da su zabrinuti za sopstvenu bezbednost, a 60% za bezbednost svoje porodice.
Zbog svea toga, 76% je reklo da, makar povremeno, kriju svoju jevrejsku pripadnost, a 34% izbegava jevrejske manifestacije ili mesta, jer se tamo ne osećaju sigurno.
Takođe, 24% izbegava i da objavljuje na internetu sadržaje koji bi mogli da otkriju njihov jevrejski identitet, 23% je reklo da manje učestvuje u diskusijama na internetu, a 16% je reklo da manje koristi određene društvene mreže, platforme ili usluge.
FRA navodi da su EU i njene članice preduzele mere za suzbijanje antisemitizma, ali sugeriše i šta bi još trebalo učiniti.
Preporuke agencije su nadzor i adekvatno finansiranje strategija i akcionih planova za suzbiijanje antisemitizma, garantovanje jevrejskog načina života i podsticanje prijavljivanja i uanpređenje identifikacije antisemitizma.
Direktorka FRA Sirpa Rautio rekla je da Evropa prolazi kroz talas antisemitizma koji je delom rasplamsao i sukob na Bliskom istoku i da se "na taj način veoma sužava mogućnost bezbednosg i dostojanstvenog jevrejskog života".
"MOramo da se nadovežemo na postojeće zakone i strategije i da zaštitimo Jevreje od svakoh obika mržnje i netolerancije - na internetu i u realnom životu. U društvu koje je sve više polarizovano, moramo hitno da širimo poruku tolerancije i jamčimo osnovna prava i slobode svih ljudi", rekla je Finkinja Rautio.
FRA je istraživanje sprovela od januara do juna 2023. godine na uzorku od oko 8.000 osoba jevrejskog porekla u Austriji, Belgiji, Češkoj, Danskoj, Francuskoj, Holandiji, Italiji, Mađarskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Španiji i Švedskoj. U tim zemljama živi približno 96% svih pripadnika jevrejske zajednice u EU.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
