Srbija je zabeležila najveći pad u regionu Evropske unije (EU) i Balkana, za 12 mesta, na listi medijskih sloboda koju je 3. maja objavila organizacija Reporteri bez granica (RSF) u godišnjem izveštaju za 2023. godinu.
U Srbiji, koja se nalazi na 91. mestu od ukupno 180 rangiranih zemalja, "provladini mediji šire rusku propagandu", navodi se u izveštaju koji ističe da je sloboda štampe u Evropi u senci rata u Ukrajini.
"Nagrađivano, kvalitetno novinarstvo, kojim se istražuju kriminal i korupcija, uhvaćeno je između veoma raširenih lažnih vesti i propagande. Dok je pravni okvir solidan, novinarima prete politički pritisci i nekažnjivost krivičnih dela počinjenih nad njima", navodi se u delu izveštaja o Srbiji.
RSF ocenjuje da je medijsko tržište u Srbiji veoma fragmentirano sa više od 2.500 registrovanih medija, među kojima su, kako navodi, najuticajniji javni servis RTS i nezavisna televizijska mreža N1, kao i nekoliko tabloida.
"Nagrađivani istraživački članci imaju ograničenu publiku jer se objavljuju jedino onlajn i u nekoliko nezavisnih medija", navodi se u izveštaju.
Podseća se i da je ruski propagandni televizijski kanal RT u novembru 2022. objavio da pokreće portal na srpskom jeziku, iako ga je EU zabranila u okviru sankcija uvedenih zbog ruskog napada na Ukrajinu.
U izveštaju se ocenjuje da su novinari u "visoko polarizovanoj političkoj klimi" redovno izloženi političkim napadima koje podstiču članovi vladajuće elite, a koje pojačavaju određene nacionalne televizije.
"Ni političari ni institucije, uključujući Regiulatorno telo za elektronske medije (REM), koje čine uglavnom pojedinci koje je imenovala vlada, nisu bili voljni da poprave situaciju. Pored toga, novinari koji kritikuju vladajuću partiju imaju ograničen pristup intervjuima sa predstavnicima vlasti i javnim informacijama", piše u izveštaju.
Ocenjujući da Srbija ima neke od najnaprednijih zakona u oblasti medija, RSF navodi da novinari često rade u restriktivnom okruženju, uključujući autocenzuru.
Uredbe kojima se propisuje kako tužilaštvo i policija treba da reaguju na napade na novinare doveli su do pozitivnih rezultata u nekim slučajevima ali, navodi RSF, pravosuđe tek treba da dokaže svoju nezavinsnost i efikasnost u zaštiti slobode štampe.
RSF dalje navodi da većina medija u Srbiji ostvaruje prihode od reklama i netransparentnih javnih subvencija, a pristup i jednom i drugom "u velikoj meri kontroliše vladajuća elita i predmet su pristrasnosti objavljivanja".
Koncentracija medija je drugi problem koji ističe RSF, posebno ukazujući na "bitku oko pristupa, programa i korisnika" koju vode državni Telekom Srbija i privatna kompanija SBB.
U izveštaju se dodaje da su novinarke i dalje meta napada i zbog svog izveštavanja i zbog pola, a da desničarske grupe napadaju medije koji pozitivno izveštavaju o izbeglicama i migrantima.
"Iako su učinjeni napori da se poboljša bezbednost novinara i borba protiv nekažnjivosti zločina nad njima, u vidu dve radne grupe i uvođenja SOS linije za medije, srpski novinari su i dalje daleko od toga da se osećaju zaštićenim", navodi RSF, dodajući da je to pojačano činjenicom da su mnogi ozbiljni napadi na novinare ostali nerešeni, kao što je ubistvo Slavka Ćuruvije.
Od drugih zemalja regiona, ispred Srbije su Severna Makedonija (38), Crna Gora (39), Kosovo (56) i BiH (64), kao i Hrvatska (42) i Slovenija (50), a jedino je Albanija lošije rangirana (96).
Prema izveštaju o Svetskom indeksu medijske slobode, koji ocenjuje u kakvoj sredini rade novinari u 180 zemalja i teritorija, a koji izlazi na Dan slobode medija, situacija je "jako loša" u 31 zemlji, "loša" u 42, "problematična" u 55, a "dobra" ili "prilično dobra" u 52 države.
Sredina u kojoj rade novinari je loša za sedam od 10 zemalja, a zadovoljavajuća za jednu od tri, navodi se u izveštaju.
Najbolje u izveštaju su rangirane nordijske zemlje, s tim da je Irska na drugom mestu. Prva je Norveška, slede Danska (3), Švedska (4) i Finska (5).
Poslednja tri mesta zauzimaju Vijetnam (178), Kina (179) i Severna Koreja (180).
Teren je bio povoljan za porast propagande Rusije koja je pala za devet mesta u odnosu na prošlu godinu, na 164.
Moskva je u rekordnom roku uspostavila novi medijski arsenal posvećen širenju poruke Kremlja na okupiranim teritorijama u južnoj Ukrajini, dok se jače nego ikada obračunava sa poslednjim preostalim nezavisnim ruskim medijima, koji su zabranjeni, blokirani ili proglašeni "stranim agentima", navodi se u izveštaju RSF.
"Rat u Ukrajini je uticao i na zapadnu Evropu, koja se ponekad bori da nađe ravnotežu između bezbednosti i slobode", ocenjuje RSF, dodajući da je nekoliko zemalja ograničilo rad novinara pod izgovorom "nacionalne bezbednosti".
Kao jedan od primera navedena je Grčka, gde je špijuniranje novinara predstavljalo "najveće kršenje slobode štampe u EU 2022. godine i što objašnjava zašto je Grčka najniže rangirana među zemljama EU".
Mada su Finska i Švedska među pet najbolje ocenjenih zemalja, RSF podseća da su u Finskoj dva novinara osuđena zbog otkrivanja državnih tajni, a da je Švedska donela novi zakon kojim se ugrožava poverljivost novinarskih izvora.
U izveštaju se navodi i da se Poljska (57) popela za devet mesta na ovogodišnjoj listi, Francuska (24) za dva, dok je Nemačka (21), gde je zabeležen rekordan broj slučajeva nasilja protiv novinara i njihovih hapšenja, pala za pet mesta.
Ipak, Evropa, posebno EU, region je gde je novinarima najlakše da rade, ocenio je RSF.
Izvor: Beta/DES
Foto: RSF
