Buduća konkurentnost evropske medijske industrije zavisiće od njenog kapaciteta za investicije i inovacije, kao i kapaciteta da upravlja i monetizuje svoje sadržaje i podatke, ocenjuje se u novom izveštaju Evropske komisije objavljenom 18. maja.
U izveštaju Perspektive evropske medijske industrije analiziraju se trendovi u audio-vizuelnoj, industriji video igara i informativnih medija. Predstavio ga je evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton na Evropskom filmskom forumu organizovanom na Kanskom filmskom festivalu.
Prvi izveštaj o izgledima za evropske medije sadrži podatke o medijskom tržištu i identifikuje izazove i tehnološke trendove zajedničke za medijske industrije, uključujući promene koje idu u korist digitalnih medija.
U izveštaju se navodi da su mediji deo svakodnevnog života Evropljana i da je za 75% njih televizija glavni izvor informisanja, uz trend postepenog prelaska na onlajn medije koji su ispred radija i štampe.
"Taj trend verovatno će se nastaviti vođen digitalnom infrastrukturom i uređajima, kao i preferencijama potrošača, posebno mlađih generacija. Značajan deo građana pristupa vestima preko drugih izvora, pre svega društvenih medija", navodi se.
Izveštaj je pokazao i da broj medija, posebno malih kompanija, postepeno pada (za 20% između 2008. i 2019.), dok će zaposlenost u sektoru, gde je ubeležen pad od 30% između 2008. i 2020, nastaviti da bude pod pritiskom, naročito u štampanim medijima.
Ukupna profitabilnost sektora, navodi se, smanjena je za vreme pandemije ali postoje razlike između podsektora.
Takođe, prema raspoloživim podacima, investicije štampe i radija stagniraju ili padaju dok ulaganja televizija stalno rastu.
Isto tako su predviđeni prihodi televizija i radija imali umereni rast, prihodi štampe su u opadajućem trendu a digitalnih medija brzo rastu, saopštila je Evropska komisija.
U izveštaju se ukazuje da je problem sektora medija monetizacija onlajn sadržaja. Navodi se da većina potrošača nije spremna da plati za onlajn vesti i da većina čita samo besplatne sadržaje.
Podaci sugerišu da postoji široko rasprostranjeno uverenje da vesti treba da budu besplatne, što doprinosi izazovima monetizacije profesionalnih medija.
Drugi izvor finansiranja onlajn sadržaja bilo bi oglašavanje, navodi se i dodaje da onlajn platforme dobijaju značaj deo tih prihoda koji su u analognoj eri odlazili drugim medijima.
Mediji suočeni sa svim izazovima eksperimentišu i razvijaju nove formate sadržaja i strategije distribucije (podkasti, njuzleteri), nove digitale procese proizvodnje (rad od kuće za vreme pandemije) i nove poslovne strategije (novi modeli pretplate).
U izveštaju se kao mogući odgovor na probleme na medijskom tržištu sugerše što ranije usvajanje najnovijih tehnologija (npr. veštačke inteligencije).
Zaključuje se da će budućnost medija odrediti njihova ulaganja i inovacije, kao i monetizacija, ali i da će održivost nekih delova medijske industrije biti pod znakom pitanja zbog smanjenja prihoda, broja kompanija, investicionih kapaciteta, zaposlenosti.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Shutterstock.com
