Holandija je zemlja sa izuzetno visokim stepenom slobode medija i ubedljiva većina novinara je nezavisna u svom poslu, ali problem poslednjih godina postaje njihova bezbednost, zbog čega su uvedene posebne mere sa ciljem sprečavanja napada na medijske radnike.

Vlast u Holandiji ne sme da utiče na medije i svaki novinar može da piše i govori šta god želi, pod uslovom da ne krši zakone. Sloboda štampe, kao integralni deo slobode izražavanja, zaštićena je Ustavom Holandije. Kleveta i podsticanje na mržnju i diskriminaciju su zabranjeni.

Zakon o medijima propisuje da i javni i privatni emiteri imaju nezavisnu uređivačku politiku, a da je to slučaj i u praksi potvrđuje generalni sekretar Holandskog udruženja novinara (NVJ) Tomas Bruning (Thomas), koji navodi da poverenje u velike medije, prema istraživanjima, u proseku ima sedam od deset osoba.

"Razlog je što i javni i privatni mediji u Holandiji rade nezavisno i to dokazuju svakog dana. Naravno da oni prave greške i da ponekad možete kritikovati njihove izveštaje, ali generalno rade profesionalno i nezavisno", kazao je Bruning grupi novinara iz Srbije koji su boravili u Holandiji u okviru projekta Puls Evrope - medijske posete EU.

On je ukazao da "ubedljiva većina" novinara u Holandiji svakako jeste nezavisna u radu, iako neki političari vode kampanju protiv mejnstrim medija, uz tvrdnje da su deo establišmenta, da su korumpirani i da im ne treba verovati.

"Tokom pandemije korona virusa, u društvu je bila pokrenuta debata o izveštavanju medija, budući da su oni direktno prenosili konferencije vlade o zdravstvenoj situaciji i merama, jer su smatrali da je to važno za građane. Mediji su se zbog toga suočili sa kritikama da podržavaju vladinu politiku, što naravno nije bio slučaj", naveo je Bruning.

Holandska vlada podstiče nezavisno novinarstvo dodeljivanjem sredstava iz nekoliko fondova, na koja pravo imaju i štampani i elektronski mediji.

Istraživačka novinarka Ingrid Herkama (Gercama), sa kojom su takođe razgovarali novinari iz Srbije, rekla je da vlada "mnogo ulaže u slobodu medija" i da u Holandiji postoje mnoge besplatne obuke za novinare, finansirane iz državnog budžeta.

Međutim, u poslednjih šest do osam godina u Holandiji se postepeno menja atmosfera u kojoj rade novinari, budući da su oni sve češće na meti napada, i na terenu i na društvenim mrežama. To je naročito izraženo u poslednjih nekoliko godina, kada su u holandskom društvu povećane tenzije usled brojnih protesta, pre svega zbog antikovid mera.

Anketiranje članova Holandskog udruženja novinara, sprovedeno 2017. godine, pokazalo je da je šest od 10 ispitanih tada reklo da se nedavno suočilo sa nasiljem, kazao je Bruning.

"Neki su naveli i da to utiče na njihov rad i to je bio alarm. Novinari su tada rekli i da ih u policiji, ako bi otišli da prijave napad, nisu ozbiljno shvatali i da su im recimo govorili da nije trebalo da idu u to naselje gde se dogodio incident", naveo je.

Činjenica da su novinari sve češće bili tretirani kao mete, a ne kao nepristrasni posmatrači, dovela je do uvođenja koncepta "Bezbedni novinari" (PersVeilig), sa kojim su srpske novinare upoznali predstavnici međunarodne organizacije Fri pres anlimitid (Free Preš Unlimited), koja sarađuje sa više od 300 medija u preko 50 zemalja, uključujući Srbiju.

Platforma "Bezbedni novinari" pokrenuta je 2020. godine sa ciljem sprečavanja napada na novinare. Između ostalog, podrazumeva da policija tretira napad na novinara kao prioritet i da su kazne za počinioce duplo veće nego u slučaju napada na običnog građanina.

Uvođenjem tog koncepta nisu rešeni problemi novinara u Holandiji, ukazao je Bruning, navodeći da su njihov položaj otežale i tenzije u društvu u poslednjih nekoliko godina, usled brojnih demonstracija protiv antikovid mera i masovnih protesta poljoprivrednika.

Istraživanje sprovedeno 2021. godine pokazalo je da je osam od 10 novinara doživelo neki oblik pretnje ili nasilja tokom obavljanja posla.

Poseban problem za novinare u Holandiji, pre svega istraživačke, poslednjih godina predstavlja organizovani kriminal, odnosno mafija.

Prema najnovijem indeksu slobode medija, koji objavljuje međunarodna organizacija Reporteri bez granica, Holandija zauzima šesto mesto u svetu. Reporteri bez granica su ove godine dali visoku ocenu Holandiji zbog raznolike i nezavisne medijske scene, ali su i izrazili zabrinutost zbog dominacije dve privatne kompanije na tržištu novina.

Međutim, prošle godine je Holandija pala na 28. mesto, što je delom bila posledica ubistva istraživačkog novinara Petera de Vrisa, jula 2021. godine u Amsterdamu. Najnižu ocenu Holandija je 2022. dobila u kategoriji bezbednost novinara, zbog ozbiljne pretnje od organizovanog kriminala, ali i pretnji medijima od populističkih partija sa oba krajnja pola političkog spektra.

De Vris nije ubijen zbog novinarskog posla, već zato što je bio savetnik za komunikacije porodice ključnog svedoka u sudskom procesu protiv mafije, naveo je Bruning i dodao da je mafija ubila i advokata tog svedoka i člana njegove porodice.

Pretnje smrću od mafije i danas dobijaju pojedini novinari, uključujući dva novinara vodećeg dnevnog lista Telegraf. Jedan od njih već pet godina živi pod celodnevnom policijskom zaštitom zbog izveštavanja, ali, iako nema privatan život, ne želi da odustane i nastavlja da piše o mafiji.

Zbog navedenih izazova, Holandsko udruženje novinara (NVJ) organizuje besplatne obuke za novinare, koji se na njima pripremaju za opasne situacije sa kojima se mogu suočiti tokom izveštavanja, recimo sa protesta.

"Nekada novinarima prete i osobe koje intervjuišu. Na obukama novinari uče kako da se ponašaju u napetim situacijama i da istovremeno obave posao na bezbedan način. Najvažnije je da novinar može da nastavi sa obavljanjem posla na bezbedan način", kazao je Bruning.

Jedna od lekcija na obukama, kako je naveo, je da novinar treba da dođe na protest dva sata ranije kako bi ostvario kontakt sa ljudima bez kamere.

"Tada će izveštavanje biti lakše nego u slučaju da dođete kasnije i odmah počnete da snimate, jer će onda ljudi reagovati agresivnije", dodao je.

Od 8.000 članova NVJ, najvećeg novinarskog udruženja u Holandiji, osnovanog 1884. godine, nešto više od 50% su frilenseri, čiji je položaj znatno lošiji od zaposlenih novinara.

Bruning je rekao da novinari u Holandiji "generalno mogu da rade posao na veoma otvoren i slobodan način", ali je dodao da NVJ brine zbog položaja frilensera, koji moraju da rade dodatne poslove jer im zarada nije dovoljna.

"Gotovo 50% novinara u Holandiji su frilenseri i mnogi od njih nemaju adekvatnu platu. Kada nemate adekvatnu platu kao profesionalni novinar, to znači da ste ranjiviji i podložniji tome da ne radite posao nezavisno ili bezbedno. Mi se kao udruženje borimo za bolje uslove za novinare, naročito za frilensere, kako bi mogli da rade profesionalno i nezavisno", naveo je Bruning.

Stalno zaposleni novinari imaju platu između 3.000 i 6.000 evra mesečno i za razliku od mnogih kolega u Srbiji, ne moraju da rade dodatne poslove, naveo je Bruning. Dodao je da je to znatno više nego što zarađuju frilenseri, koji u proseku primaju oko 28.000 evra godišnje, što je tek nešto više od minimalne zarade u Holandiji.

"Neki misle da je Holandija idealna zemlja za novinarstvo zbog medijskih sloboda, ali kada pogledate ekonomsku stranu, vidite da su novinari koji rade kao frilenseri prilično ranjivi. Oni nisu u poziciji da mogu sami da pregovaraju o svojim pravima", kazao je Bruning.

Istraživačka novinarka iz Amsterdama Ingrid Herkama (Gercama), koja radi kao frilenser, potvrđuje da novinari bez stalnog zaposlenja, naročito oni koji rade za novine, imaju znatno slabije uslove rada.

Međutim, Herkama je ukazala i da su frilenseri u Holandiji u mnogo boljem položaju nego novinari u Srbiji ili bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. Navela je i da je "100% nezavisna" i da se nikad nije susrela sa ograničenjima tokom rada.

Herkama, koja je ove godine zajedno sa Nemanjom Rujevićem dobila nagradu "Dejan Anastasijević", za tekst o krijumčarenju retkih ptica iz Afrike preko Srbije u EU, rekla je i da novinari u Holandiji znatno lakše dobijaju informacije od javnih institucija nego u Srbiji.

"Kada sam pitala srpske javne institucije koliko ptica iz Afrike stiže u Srbiju, niko mi nije odgovorio, niko nije želeo da priča na tu temu, dok u Holandiji ipak pokušavaju da mi pomognu", kazala je Herkama.

Puls Evrope – medijske posete EU je projekat Delegacije EU u Srbiji, u okviru kojeg se organizuju putovanja srpskih novinara u zemlje članice Unije kako bi izveštavali o najboljim evropskim praksama.

Izvor, foto: Darko Čačić, novinar agencije Beta