Više od polovine stanovnika Evropske unije sumnja u istinitost informacija na internetu, a devet od deset građana smatra da treba preduzeti odlučnije mere protiv širenja dezinformacija na društvenim mrežama, pokazuje studija objavljena 10. avgusta.
Čak 85% građana ocenilo je da vlasti moraju aktivnije da se bore protiv svesnog širenja lažnih vesti i falsifikovanih sadržaja, pokazalo je istraživanje nemačke Fondacije Bertelsman u okviru pojekta "Upgrade Democracy".
Da takvu obavezu imaju operateri društvenih mreža smatra čak 89% učesnika ankete, a to očekivanje da se oštrije interveniše ukazuje da su građani veoma svesni problema širenaj dezinformacija, ocenil su autori studije, koja se zasniva na obimnoj anketi u svim članicama EU.
Istraživanje je pokazalo da svaki drugi učesnik ankete veoma često nije siguran da li je neka informacija na internetu istinita (54%). Svega 39% anketiranih je reklo da su uvek pažljivi kada čitaju neku informaciju i da su svesni dezinformacija.
Bez obzira na svest o postojanju dezinformacija i želju da se preduzmu oštrije mere, manje od polovine građana (44%) je reklo da su već nekom prilikom proverili neku informaciju u čiju su istinitost posumnjali.
Još je manje anketiranih (22%) reklo da je prijavilo neku informaciju koju su prepoznali kao lažnu, ili upozorili druge.
Ipak, studija je pokazala da važnu ulogu imaju uzrast i obrazovanje i da su što su mlađi i obrazovaniji ljudi pre u stanju da prepoznaju lažnu vest, da se aktivnije odnose prema sadžaju informacije na internetu i da preduzimaju mere protiv dezinformacija.
Autor studije i stručnjak Fondacije Bertelsman za demokratiju i koheziju, Kaj Unciker, ocenio je da "mogućnost prepoznavanja i zaustavljanja širenja lažnih vesti ne bi smela da zavisi od uzrasta i stepena obrazovanja".
On je rekao i da studija "Upgrade democracy" pokazuje da što više društvenih paltformi i kanala građani redovno koriste, utoliko je veća i njihova sposobnost da prepoznaju lažnu vest. Kad je reč o komparaciji društvenih mreža, posebno često su dezinformacije registrovali i prijavljivali korisnici Tvitera i Telegrama, rekao je Unciker.
Studija pokazuje da postoje velike razlike u stavu građana o efektima društenih platformi. Dok 30% očekuje uglavnom negativne, a 28% pozitivne efekte, 42 odsto računaju i sa negativnim i sa pozitivnim posledicama.
Značajne su i razlike među članicama EU - rezervisaniji stav i preovladava u Francuskoj, Belgiji, Holandiji i Nemačkoj, a znatno je pozitivniije mišljenje Poljaka o uticaju društvenih medija na demokratiju.
"Pouzdane informacije su temelj izgradnje potkrepljenog stava a time i za demokratsku komunikaciju. Ljudi u Evropi osećaju strašnu nesigurnost kojima digitalnim medijima još mogu da veruju, a kojima se svesno manipuliše. Onaj ko želi da zaštiti i osnaži demokratiju, ne sme da ostavi građane da se sami suočavaju sa izazovom dezinformacija", rekao je Unciker.
Fondacija Bertelsman zato savetuje Nemačkoj i drugim evropskim zemljama da izgrade sistematski monitoring u kojem bi učerstvovali naučnici i civilno društvo, kako bi se lakše raskrinkale i označile dezinformacije. Takođe, za tu borbu potrebna je regulativa koji bi išla "sa vrha nadole, ali i izgradnja konpetentnosti koja bi počinjala od dole".
Anketa na kojoj se zasniva studija sprovedena je u martu 2023. u celoj EU među 13.270 ljudi starih od 16 do 70 godina.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
