Peking je uložio milijarde dolara da napravi globalni ekosistem infromacija koji promoviše njegovu propagandu i olakšava cenzuru i širenje dezinformacija, navodi se u novom izveštaju Stejt departmenta.
Kineski napori na tom planu, iako ogromni, nailaze na prepreke u demokratskim zemljama, velikim delom zahvaljujući otporu lokalnih medija i civilnog društva, navodi se u izveštaju o tome kako Kina nastoji da preoblikuje globalno informaciono okruženje u svoju korist.
Izveštaj koji je objavio Stejt department pokazuje da Kina u naporima da manipuliše infomacijama upotrebljava propagandu i cenzuru, promoviše digitalni autoritarizam, koristi međunarodne organizacije i bilateralna partnerstva, kombinuje kooptiranje i pritisak, kao i kontroliše medije na kineskom jeziku.
Tih pet elemenata omogućavaju Pekingu da oblikuje globalno okruženje na planu informacija u svoju korist. Upozorava se da napori Kine, ako budu uspešni, mogu da transformišu globalni informacioni pejzaž i navedu neke zemlje da donesu odluke kojima podređuju svoje ekonimske i bezbednosne interese Pekingu.
Navodi se primer Kineske centralne televizije, državnog medija, od koga 1.700 stranih medija dobija besplatne sadržaje. U mnogim slučajevima se sadržaji koje su proizveli zvanični kineski mediji "prepakuju" za lokalne medije bez "brendiranja", tako da se ne vidi da dolaze od strane vlade.
Kao drugi primer navodi se da je jedna od vodećih kineskih tehnoloških kompanija, kako bi zaobišla tajlandske zakone koji ograničavaju strano vlasništvo u medijima, otvorila lokalnu filijalu koju vode Tajlanđani da kupi najpopularniji sajt vesti sa 30 miliona aktivnih korisnika mesečno.
Ukazuje se i da je Kina postala vodeći pružalac usluga digitalne TV u Africi preko StarTajmsa (StarTimes). Kontrolom pružalaca usluga kablovske TV, Kina dobija moć da odredi kojim stanicama gledaoci mogu da pristupe jer se iz osnovnih paketa isključuju kanali vesti sa Zapada.
Dalje se navodi da je od 2021. gotovo sto "influensera" širilo poruke zvanične Kine na najmanje dvadesetak jezika na više plaformi društvenih mreža ukupnoj publici of više od 11 miliona pratilaca.
U izveštaju se ukazuje i na kineski izvoz digitalnih ekosistema, poput "pametnih" ili "bezbednih" gradova koji pomažu nadzor. Od 2021. su širom sveta registrovana 163 takva projekta u koje su bile uključene kineske firme.
Pored ostalog se navodi i da su strane vlade uz pomoć iz Pekinga koristile sisteme Huavej vredne stotine miliona dolara da podrže rad policije a u nekim slučajevima i za presretanje elektronske komunikacije opozicije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
