Francuska desničarska partija Nacionalno okupljanje namerava da privatizuje državnu televiziju i radio ako osvoji većinu na vanrednim parlamentarnim izborima, kako bi uštedela novac i dala javnom servisu "malo slobode".
Lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela izjavio je za javnu televiziju Frans 3 da je njegov cilj da privatizuje javni servis "da bi uštedeo novac", navodeći da bi prodaja javne televizije i radija donela više od tri milijarde evra koje mogu biti uložene u druge politike.
Bardela je rekao da bi za to bilo potrebno vreme i da se "neće desiti za 24 sata", prenosi Gardijan.
Potpredsednik partije Sebastijen Šenu rekao je za televiziju Frans 2 da je javnom televizijskom i radio servisu u Francuskoj potrebno "malo slobode, malo kiseonika".
Pojedini veliki programi na nacionalnim radio stanicama "naginju ulevo ili krajnje levo", rekao je Šenu i dodao da ne bi trebalo da bude "nikakvih tabua" oko privatizacije.
Šenu je rekao da stranka namerava da proda nacionalne TV i radio stanice, ali da zadrži međunarodne kanale koji su glas Francuske u inostranstvu, kao što su Frans 24 i Arte, kao i kanale na francuskim prekomorskim teritorijama kao što su Martinik i Gvadelup.
Nacionalno okupljanje koje je osnovala Marin le Pen osvojila je u Francuskoj najviše glasova na izborima za Evropski parlament ovog meseca, duplo više od stranke Preporod predsednika Emanuela Makrona, koji je odmah po objavljivanju rezultata raspisao vanredne parlamentarni izbore.
Fracnuski javni servis, koji obuhvata četiri nacionalna TV kanala i 24 regionalna kanala, glavni je finansijer filmova, drama i dokumentaraca i vodeći je fracnuski medij.
Radio Frans ima nekoliko nacionalnih i lokalnih stanica, a stanica Frans Inter je najpopularnija u zemlji, sa više od sedam miliona slušalaca dnevno.
Sukob oko privatizacije dolazi u delikatnom trenutku za francusku državnu TV i radio, koja je oslabljena ukidanjem pretplate i suočava se sa neizvesnošću u pogledu svog budućeg modela finansiranja, navodi Gardijan.
Makron je 2022. godine ukinuo obaveznu pretplatu od 138 evra godišnje i od tada se javni servis finansira iz PDV-a, ali će se to kratkoročno rešenje završiti naredne godine, a zakon koji treba da odredi kako će se javni mediji nezavisno finansirati i dalje je u proceduri.
Ministarka kulture je predložila spajanje javnih medijskih kompanija, što je izazvalo štrajk javnih emitera prošlog meseca.
Istoričar medija sa Univerziteta u Remsu Aleksis Levrije smatra da privatizacija javne televizije za Nacionalno okupljanje predstavlja način da "pokušaju da ućutkaju medije koje optužuju da su levičarski i suprotstavljeni njihovoj ideologiji".
On je rekao da bi partija, ako bi osvojila većinu u parlamentu i odlučila se za privatizaciju, prodala javnu televiziju "medijskim šefovima bliskim njihovim idejama". Dodao je da je moguće i da odluči da zadrži oslabljeni javni servis i da ga kontroliše.
"Javna televizija u Francuskoj je u paradoksalnoj situaciji u kojoj nikada nije imala tako veliku publiku i visok stepen zadovoljstva gledalaca i slušalaca, ali nikada nije bila tako krhka", rekao je Levrije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
