U prvih šest meseci ove godine u Evropskoj uniji je i zemljama kandidatima je zabeležen broj napada na novinare i kršenja medijskih sloboda kao u celoj 2023, a među zemljama kandidatima stanje je posebno alarmantno u Srbiji, ocenjuje se u izveštaju platforme za brzo reagovane na kršenje medijskih sloboda (MFRR).
U 27 članica EU su u prvih šest meseci zabeležena 474 takva incidenta a meta je bilo ukupno 748 fizičkih ili pravnih lica iz oblasti medija. Srazmerno veći broj takvih medijskih alarma zabeležen je u osam zamalja kandidata, 282 a na meti se našlo 464 medijskih delatnika ili medijskih kuća.
Među zemljama kandidatima, novinari su takvim napadima bili posebno izloženi u Turskoj (76 medijskih uzbuna) i u Ukrajini (75).
U izveštaju MFRR se navodi da je u Srbiji u prvih šest meseci ove godine bilo 38 takvih medijskih uzbuna, a da su napadi bili upereni protiv 52 fizička ili pravna lica iz oblasti medija.
"Stanje slobode medija u Srbiji je alarmantno, a verbalni napadi (63,2%) čine većinu tih zabeleženih incidenata. Od januara, mediji su se suočili sa velikim brojem onlajn pretnji. Trećina izgreda prijavljenih u zemlji (34,2%) dogodila se onlajn", navodi se u izveštaju.
Kao primer se navode pretnje upužene televiziji N1, koje su uključivale i pretnje smrću, kao i do sada nezabeležen broj pretnji smrću i pretnji nasiljem članovima i rukovodstvu Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine.
Navodi se da su u nekoliko navrata vodeći političari verbalno vređali novinare u javnim nastupima. U izveštaju se navodi i da su u Srbiji registrovana četiri fizička napada na novinare, i da su dva takva napada bila povezana sa izborima.
Izveštaj navodi i primer verbalnih napada na novinare koji su izveštavali sa protesta kao i arbitrarne zabrane nekim novinarima da prisustvuju sednicama opštinskih ili gradskih skupštiine, kao i podizanje takozvanih SLAPP tužbi, čiji je cilj da se novinari spreče da obaveste javnost o nekoj temi.
"Slučajevi dokumentovani u prvoj polovini godine potvrđuju da u Srbiji postoji uporni trend ozbiljnog gubitka poverenja novinara u vlasti, ne samo zbog njihovog eklatantnog propuštanja da dosledno sprovedu istrage i procesuiraju odgovorne za pretnje, nego i zato što su povremeno one te koje šire jezik mržnje protiv novinara i maltertiraju ih", navodi se u izveštaju.
Na interaktivnoj mapi se vidi da je Srbija po broju fizičkih i verbalnih izgreda prva među zemljama Zapadnog Balkana.
Ujedno, mapa pokazuje da je u zemljama kandidatima nešto prisutnije fizičko nasilje nego u zemljama EU. Ukuopno je u svim zemljama zabeleženo 100 fizičkih napada od ojih je 47 rezultiralo telesnim povredama.
MFRR navodi da zabrinjava trend da su iza 143 slučaja kršenja slobode medija i napada na novinare stajali zvaničnici vlasti ili javnih ustanova.
I dok su verbalni izgredi, i to uglavnom onlajn, i u EU i u zemljama kandidatima bile najčešći oblik zastrašivanja novnara, u zemljama kandidatima je drugi vid po učestalosti bilo hapšenje, pritvaranje i izricanje zatvorskih kazni novinarima, u čemu prednjači Turska.
Mapa pokazuje da je u EU broj izgreda protiv novinara sa 96 bio najveći u Italiji, a slede Nemačka (72), Francuska (57), Španija (49) i Mađarska (47).
Osnivači platforme za monitoring medijskih sloboda MFRR su Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ) i Međunarodni institut za štampu (IPI), koji zajedno i izdaju izveštaj o stanju medijskih sloboda.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
