Češki javni mediji suočavaju se sa rastućim pretnjama opozicionog lidera Andreja Babiša koji se zalaže za direktno državno finansiranje emitera. Babiša smatraju favoritom na opštim izborima koji će biti održati na jesen.
Reforme koje predlaže Babiš, inače iste kao one u Slovačkoj i Mađarskoj, rasplamsale su bojazni oko potencijalnog političkog uticaja na javne medije, piše Euraktiv Češka.
Aktuelna vlada desnog centra predložla je povećanje pretplate kako bi se stabilizovale finansije Češke televizije (ČT) i Češkog radija (ČRo) koji se suočavaju sa rastućim finansijskim teškoćama. Istovremeno mnogi privatni mediji ostaju pod kontrolom moćnih oligarha koji navodno koriste svoj uticaj za ostvarivanje ličnih i političkih interesa.
Predložena reforma uključuje povećanje mesečne pretplate za TV sa 135 kruna (5,4 evra) na 150 kruna (šest evra) a za radio sa 45 kruna (1,8 evra) na 55 kruna (2,2 evra). Uprkos inflaciji i rastu operativnih troškova, cena pretplate za TV nije menjana 16 godina a za radio 19.
Češka TV i Češki radio su među institucijama kojima se najviše veruje u zemlji. Prema Rojtersovom institutu, veruje im više od 60% građana.
"Ne dopustimo da opozicija uništi stubove naše demokratije", rekao je u odbranu javnih servisa češki ministar kulture Martin Baksa (Baxa), preneo je Euraktiv Češka.
Plan je inače odložen više puta zbog protivljenja Babiševe partije ANO i krajnje desne Partije slobode i demokratije. Sada je glasanje zakazano za 14. februar.
Babiš je kritikovao povećanje pretplate rekavši da predstavlja nepravedan finansijski teret za građane i biznis u vreme ekonomskih teškoća. "Taj predlog nje ništa drugo nego skriveni porez", rekao je Babiš prošle nedelje u parlamentu.
Njegov alternativni plan je integracija ČT i ČRo u jedinstvenu kompaniju koja se finansira direktno iz državnog budžeta.
"Udruživanje ČT i ČRo je put do efikasnosti", rekao je Babiš tvrdeći da će integracija smanjiti troškove i uobličiti poslovanje. Kritičari međutim upozoravaju da bi taj potez mogao da kompromituje uređivačku nezavisnost i učini javne servise osetljivim na političke pritiske.
Predsednik Petr Pavel izrazio je bojazni da bi mediji finansirani od strane države mogli da vode mešanju od strane vlade. "U kontekstu Češke, to je ozbiljan rizik", rekao je predsednik za Češki radio dodajući da će staviti veto na svaki zakon sličan slovačkom modelu, preneo je euractiv.cz.
Slovačka je integrisala radio i TV u jedan entitet, RTVS, 2011. kako bi smanjila troškove. Međutim, do očekivanih ušteda nije došlo.
Vlada Slovačke predvođena premijerom Robertom Ficom 2024. je usvojila kotroverzni amandamn koji se RTVS transformiše u Svačku televiziju i radio (STVR). Nova struktura daje ministru kulture značajnu kontrolu, uključujući moć da imenuje ključne članove nadzornog odbora i utiče na sadržaj preko etičke komisije koju čine predstavnici verskih i kulturnih organizacija.
Te promene kritkovale su organizacije za slobodu medija i EU koje su upozorile da promene potkopavaju nezavisnost medija i krše evropske zakone o javnim servisima.
Kada je reč o Mađarskoj, ona je otišla korak dalje. Premijer Viktor Orban je 2015. stavio javne servise pod državnu kontrolu i to je dovelo do velikog otpuštanja i optužbi da su mediji pretvoreni u propagandno oruđe.
U Austriji Slobodarska partija zagovara ukidanje pretplate za javne servise i zamenu finansiranjem iz državnog budžeta, što je politika slična onoj koju želi Babišev ANO. Stručnjaci za medije upozoravaju da to može da ugrozi autonomiju novinara.
Francuska je pak krenula drugim putem - ukinula je pretplatu 2022. i umesto toga finansira javne medije delom prihoda od poreza na dodatu vrednost. To je privremeno umanjilo finansijski pritisak na domaćinstva ali se dovodi u pitanje dugoročna održivost sistema.
Švedska je tradicionalnu pretplatu zamenila direktnim porezom koji se prikuplja kroz poreske prihode. Javni servisi Švedski radio i Švedska televizija dobijaju unapred određena sredstva koja obezbeđuju dugoročnu finansijsku stabilnost.
I Norveška i Finska su odustale od modela pretplate i javni mediji se sada u potpunosti finansiraju iz državnog budžeta ali je uveden i mehanizam koji obezbeđuje njihovu nezavisnost.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
