Evropa će se ovog leta suočiti sa jačim, dužim i češćim toplotnim talasima, kao i sa sušama, poplavama i požarima, koji ugrožavaju prirodu, zdravlje ljudi i ekonomiju, upozorila je danas Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
U južnoj Evropi bi moglo da bude više od 60 letnjih dana tokom kojih su uslovi opasni po ljudsko zdravlje, što znači veći broj smrtnih slučajeva i hospitalizacija, posebno starijih i bolesnih, ako se ne sprovedu mere prilagođavanja.
"Toplotni talasi su najsmrtonosniji ektremni vremenski događaji u Evropi i sve veća ranjivost evropskog stanovništva usled starenja i urbanizacije zahteva hitnu primenu mera u cilju sprečavanja gubitka života", saopštila je EEA.
Predviđaju se i veće količine padavina u većem delu Evrope, što će izazvati više poplava, posebno u severozapadnom i centralnom delu kontinenta.
EEA podseća da su poplave od 1980. do 2021. izazvale štetu od gotovo 258 milijardi evra i da taj iznos svake godine u proseku raste za više od 2%.
Više od polovine Evrope je od 2018. bilo pogođenp ekstremnim sušama, i zimi i leti, a prošle godine suše su znatno smanjile prinos useva kukuruza, soje i maslina.
"Još jedna sušna zima ne sluti dobro za ovo leto i izgledi su pesimistični. Izuzetno suva i topla zima značila je nizak snežni prekrivač i rezultirala je malom vlažnošću zemljišta, malim protokom reka i manjom količinom vode u rezervoarima u većem delu južne i zapadne Evrope", saopštila je EEA.
Agencija upozorava da dugoročne klimatske projekcije ukazuju da će južni i centralni delovi Evrope postati još sušniji i topliji u ovom veku sa razarajućim posledicama po poljoprivredni sektor.
Očekuje se da će ukupni ekonomski gubici u svim ekonomskim sektorima povezanim sa sušom porasti do kraja veka sa trenutnih devet milijardi evra godišnje na 25 milijardi evra sa rastom temperature od 1,5 stepena. Pocene su da bi pri globalnom zagrevanju od dva stepena gubici bili 31 milijarda godišnje, a od tri stepena 45 milijardi evra.
Suvi i veoma topli periodi sa jakim vetrovima uticali su i na širenje i uticaj požara. Šumskih požara je najviše bilo na jugu Evrope, ali ih je sve više i u centralnoj, pa čak i severnoj Evropi.
Po najtežem scenariju, južna Evropa, posebno Pirinejsko poluostrvo, doživeće izrazito povećanje broja dana sa visokom opasnošću od požara. Broj ljudi koji živi blizu divljine i koji je najmanje 10 dana godišnje izložen opasnosti od požara porastao bi za 15 miliona u slučaju globalnog rasta temperature od tri stepena.
EEA upozorava i da toplija klima nosi opasnost da se endemične i invazivne vrste žvotinja koje prenose bolesti mogu širiti dalje na sever ili na više nadmorske visine nego što je do sada bio slučaj.
Predviđa se i da će se povećati klimatska pogodnost za tigraste komarce, koji prenose virus denga groznice, u većim delovima Evrope, posebno u zapadnoj Evropi koja bi do kraja veka mogla postati žarište komaraca.
Malarija bi takođe mogla ponovo da se pojavi u Evropi zbog raširenog prisustva komaraca koji prenose taj virus.
EEA je pokrenula novi vebsajt na kojem se objašnjavaju najveće klimatske promene povezane s vremenom, a korisnici mogu preko interaktivnih mapa i grafikona da istražuju informacije o toplotnim talasima, poplavama, sušama i požarima koji su se već desili, šta se može očekivati i koliko smo spremni da se s tim suočimo.
"Cij je da se pruže najnovije informacije i podaci kako bi se podigla svest donosioca odluka i javnosti o hitnoj potrebi za rešavanje klimatskih promena i pružanje podrške naporima vlasti u sprovođenju mera za ublažavanje klimatskih promena i pripremu društva", saopštila je EEA.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
