Evropska komisija predložila je 20. decembra da se promeni međunorodni status zaštite vukova i da umesto "strogo zaštićeni" postanu "zaštićeni", na osnovu novih podataka o njihovom većem broju i napadima na stoku.
Komisija je saopštila da je odluku donela na osnovu iscrpne analize o stanju vukova u EU koja pokazuje da se populacija vukova znatno povećala u protekle dve decenije i da okupiraju sve veća područja.
U 23 članice EU ima više od 20.000 vukova i njihova populacija raste, a teritorija na kojoj su rasprostranjeni se širi, što je dovelo do sve većih sukoba sa ljudskim aktivnostima, posebno u pogledu štete za stoku.
"Status zaštite vukova na temelju Konvecnije utvrđen je na osnovu dostupnih naučnih podataka u vreme pregovora o Konvenciji 1979. Na osnovu detaljne analize stanja vukova u EU koja je danas objavljena, Komisija predlaže da vuk postane 'zaštićen' umesto 'strogo zaštićen'", navodi se u saopštenju Komisije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je povratak vukova dobra vest za biodiverzitet u Evropi, ali da je koncentracija čopora vukova u nekim evropskim regionima postala stvarna opasnost, posebno za stoku.
"Kako bi se aktivnije upravljalo kritičnim koncentracijama vukova, lokalne vlasti traže veću fleksibilnost. Evropski nivo bi trebalo to da olakša i proces koji je Komisija danas pokrenula je važan korak", rekla je Fon der Lajen, dodajući da je uverena da će se naći rešenja za zaštitu biodiverziteta i životnih uslova u ruralnim sredinama.
Vukovi su prema Bernskoj konvenciji o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa strogo zaštićena vrsta, što znači da je njihovo ubijanje zabranjeno osim ako ne predstavljaju opasnost po ljude i stoku.
Ukoliko status vukova bude promenjen iz "strogo zaštićenog" u "zaštićen" onda može biti odobren lov na te životinje.
Da bi Komisija zvanično uputila predlog Stalnom odboru Bernske konvencije potrebna joj je saglasnost zemalja članica EU.
Lovačka i poljoprivredna udruženja pozivala su Brisel da promeni status vukova kako bi moglli da ubijaju životinja, tvrdeći da su "pod ogromnim pritiskom" da zaštite svoju stoku.
Evropska narodna partija, čija je članica Fon der Lajen, upozoravala je na sve veći broj napada vukova i zalagala se za veću zaštitu poljoprivrednih i seoskih zajednica. I ponija predsednice Evropske komisije je ubio vuk prošle godine.
S druge strane, gotovo 300 nevladinih ekoloških organizacija je u pismu Komisiji ove sedmice ukazalo da se odluke o "tako važno pitanju donose na netransparentan način".
Oni su istakli da svaka odluka o promeni statusa vukova mora da bude bazirana na pouzdanim naučnim podacima, a ne "na anegdotskim dokazima dostavljenim kroz netransparentan i neregularan proces konsultacija".
U njihovom saopštenju se navodi da su raspravom o tom pitanju dominirali predstavnici poljoprivredne industrije i lovačkih interesa, koji žele da se predstave kao da govore u ime ruralnih zajednica, ali da nezavisno istraživanje nekoliko organizacija za zaštitu životinja pokazuje da u tim zajednicama postoji visok nivo podrške strogoj zaštiti vukova u EU.
"Osim ako ne postoje značajni novi naučni dokazi koje su prikupile službe Evropske komisije, verujemo da su nauka i javno mnjenje jasni: modifikacija statusa zaštite vuka – bilo prema zakonu EU ili Bernskoj konvenciji – nije opravdana", navodi se u njhovom saopštenju.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
