Evropski pomorski sektor beleži napredak u postizanju veće održivosti, ali će narednih godina morati da budu uloženi još veći napori kako bi se realizovali klimatski i ekološki ciljevi Evropske unije, a to su smanjenje potrošnje energije, smanjenje zagađenja, redukcija emisije štetih gasova i zaštita biodiverziteta.
U izveštaju o evropskom pomorskom transportu koji su 4. februara objavile Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) i Evropska agencija za pomorsku bezbednost (EMSA), piše da je ceo pomorski sektor teretnog transporta, kontejnerskog transporta, aktivnosti tankera i kruzera, kao i lučke akrtivnosti, bio odgovoran za 3,4% ukupne emisije ugljen-dioksida u EU.
U tom sektoru se u periodu od 2018. do 2022. godine udvostručila i emisija štetnog metana, i čini oko 26% emisije metana u ukupnom transportnom sektoru Unije.
Uz te gasove sa efektom staklene bašte, izazov ostaje i smanjenje emisije zagađivača vazduha, kao što su sumpor i azot-monoksid.
Problem u pomorskom saobraćaju ostaje i zagađenje voda čiji je uzrok uglavnom izlivanje nafte i namerno ispuštanje balastnih voda.
Iako je u protekloj deceniji gotovo prepolovljeno, problem ostaje zagađenje koje izaziva sama plovidba i prerada ulovljene ribe, a važan izvor zagađenja ostaje i gubitak teretnih kontejnera, posebno onih napunjenih plastičnim granulama kako bi se zaštitio osetljiv teret.
U izveštaju se ipak naglašava da pomorski transport ima ključna ulogu u održivoj trgovini, ekonomskom rastu, konektivnosti i pristupačnosti.
EMSA, sa sedištem u Lisabonu, i EEA, iz Kopenhagena, u izveštaju konstatuju da je u brodskom saobraćaju povećana upotreba alternativnih goriva i izvora energije, ali je to povećanje krenulo sa niske polazne tačke i potrebno je da se znatno uveća produkcija tih energenata kako bi se zadovoljila potencijalna potražnja.
Uz to, kako se ocenjuje, neopdohodno je da se razviju harmonizovane međunarodne smernice i da se poveća broj stručnih pomoraca osposobljenih za rad sa novim, dekarbonizovanim tehnologijama.
Uz emisiju gasova sa efektom staklene bašte, zagađivača mora i vazduha, pomorski saobraćaj je i izvor podvodne buke (URN) koju izaziva redovan rad brodskih motora, turbina, elipse i zvuk kretanja brodskog trupa.
U izveštaju piše da su novi, pan-evropski modeli ustanovili visok nivo podvodnog zvučnog zagađenja u Lamanšu, Gibraltarskom moreuzu, Jadranskom moru, Dardanelima i u delovima Baltičkog mora. Taj nivo bi, nvodi se, određenim merama u periodu od 2030. do 2050. mogao da bude smanjen za 70%.
Brodski saobraćaj utiče negativno i na morsko dno, i u Evropi je približno 27% morskog tla u blizini kopna oštećeno, od čega 5% ozbiljno. Uzrok su pomorske aktivnosti kao što su proširenje luka, mehanizovano poravnavanje morskog tla (bagerisanje) i sidrenje plovila, što sve izaziva poremećaje i nestanak staništa.
Brodski saobraćaj odgovoran je i za unošenje 60% alohtonih vrsta, i 56% invazivnih alohtonih vrsta u evropska mora. Taj štetni efekat je ipak smanjen konvencijom o upravljanju balastnim vodama.
I napokon, sve intenzivniji pomorski saobraćaj doneo je sa sobom i porast rizika da se plovila sudare sa morskim životinjama u evropskim morskim područjima koja su deo ekološke zaštićene mreže Natura 2000, navodi se u izveštaju.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
