Mreža organizacija civilnog društva "Zelena stolica" organizovala je prvi godišnji sastanak članica mreže, na kojem je održan i panel "Učešće građana u odlučivanju".
Miloš Đajić, član koordinacionog odbora mreže je predstavio rezultate rada u koje spada kreiranje obrazovnog i volonterskog servisa, izdavanje 29 brojeva Zelenih biltena, učešće u radu Nacionalnog saveta za kilmatske promene i trenutna neobična pozicija Zelene stolice u Odboru za zaštitu životne sredine.
Tijana Ljubenović iz Mladih istraživača Srbije predstavila je EKO-SISTEM program podrške. Ovaj program podržava 12 mreža organizacija civilnog društva među kojima je i Zelena stolica. Direktnu podršku dobija preko 60 organizacija neposredno a posredno više od 250.
Elvira Kovač je istakla da je saziv Narodne skupštine konstituisan 1. avgusta 2022. i da je to peti saziv u kojem se, počev od 2013. godine, obezbeđuje učešće mreže nevladinih organizacija u radu Odbora za zaštitu životne sredine, kroz mehanizam "Zelena stolica". 66 organizacija civilnog društva imaju šansu da zastupaju lokalne interese i potrebe zaštite životne sredine svih delova Srbije i da zajedno sa donosiocima političkih odluka implementiraju politike održivog razvoja kroz zakonodavnu i budžetsku politiku. Navela je da postoje tri 3 mehanizma učešća građana koje Odbor za zaštitu životne sredine NSRS implementira kroz institute: 1. "zelena stolica", 2. održavanje sednica odbora van sedišta parlamenta, i 3. javna slušanja.
U periodu 2008. - 2022. odbori NSRS održali su ukupno 127 javnih slušanja. Od tog broja, Odbor za zaštitu životne sredine je održao ukupno 25 javnih slušanja. Znači, jedan od 20 odbora Narodne skupštine, Odbor za zaštitu životne sredine je održao skoro jednu petinu, tj. skoro 20% od ukupnog broja javnih slušanja održanih u Narodnoj skupštini. U periodu 2008. - 2022. je održano 5 sednica Odbora za zaštitu životne sredine van sedišta Narodne skupštine.
Resor zaštite životne sredine je 2017. godine izdvojen kao posebno ministarstvo iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U vladama posle 2000. godine resor zaštite životne sredine je formiran u okviru drugih ministarstava.
Istakla je da prostora za unapređenje saradnje građana i institucija ima, međutim, moramo biti svesni da su procesi spori i složeni. I Izveštaj Evropske komisije iz oktobra ove godine, apostrofira manjkavosti u institucionalnim i administrativnim kapacitetima. Učešće predstavnika civilnog sektora doprinosi boljem informisanju narodnih poslanika; deo predloga iznetih na sastancima odbora poslanici koriste kao osnovu za podnošenje amandmana ili kao dodatnu argumentaciju za već podnete amandmane. Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine, kao svojevrsne nadzorne posete, omogućile su narodnim poslanicima i da se upoznaju sa problemima u primeni propisa u praksi i da uživo sagledaju ekološke probleme. Na ovaj način se jača parlamentarni nadzor, odnosno doprinosi ostvarivanju kontrolne funkcije parlamenta.
Tanja Petrović je navela da građani imaju pravo da ušestvuju u procesima donošenja odluka koje se tiču životne sredine, a država (institucije) imaju obavezu da im to omoguće.
Jana Pavlović iz SKGO je navela koje sve zakonske obaveze sprovode gradovi i opstine u oblasti zastite zivotne sredine sa skromnim kapacitetima. Osvrnula se i na to da opštine i gradovi mogu u određenoj meri nadomestiti ove nedostajuce kapacitete kroz osnivanje zelenih saveta ili Zelenih stolica u svojim lokalnim zajednicama, koji mogu doprineti npr. u pripremi preporuka u procesu izrade programa zastite zivotne sredine, lokalnih planova upravljanja otpadom i dr. planova ali i u podizanju svesti i informisanju građana.
Mehanizam Zelena stolica je uspostavljen 2013. godine u Odboru za zaštitu životne sredine Narodne Skupštine. Mreža broji 66 članica i aktivna je u svim oblastima zaštite životne sredine. Predstavnici mreže učestvuju u radu Nacionalnog saveta za klimatske promene Vlade Republike Srbije. Zelena stolica predstavlja jedinstven primer učešća građana na čitavom prostoru Zapadnog Balkana i često je pominjana kao uspešan primer dobre prakse.
Saopštenje mreže Zelena stolica
