Gotovo polovina muslimana u Evropskoj uniji se u svakodnevnom životu suočava sa rasizmom i diskriminacijom, od maltretiranja dece u školama, nejednakosti u zapošljavanju do predrasuda prilikom iznajmljivanja stanova, pokazuje novi izveštaj Agencije EU za osnovna ljudska prava (FRA).
Istraživanje ukazuje na rast rasne diskriminacije imigranata i njihove dece, koja je najveća u Austriji, Nemačkoj i Finskoj.
"Žene, muškarci i deca muslimani nisu targetirani samo zbog svoje vere, nego i zbog boje kože i etničkog ili imigrantskog porekla", saopštila je FRA, dodajući da su posebno pogođeni mladi muslimani rođeni u EU i žene koje nose versku odeću.
U izveštaju "Biti musliman u EU" pokazuje da su rasizam, diskriminacija i uznemiravanje i dalje svakodnevnica za mnoge muslimane koji žive u EU.
U istraživanju je učestvovalo više od 9.600 muslimana u 13 članica EU (Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Španija, Švedska), od oktobra 2021. do oktobra 2022. godine, saopštila je FRA, napominjući da su podaci prikupljani pre napada Hamasa na Izrael 7. oktobra i rata u Gazi.
Tokom pet godina pre istraživanja, rasnu diskriminaciju doživeo je gotovo svaki drugi musliman – 47%, što je za 8% više nego 2016. godine kada je sprovedeno prethodno istraživanje.
U Austriji je taj procenat čak 71%, Nemačkoj 68%, a u Finskoj 63%.
Muslimani su najviše izloženi diskriminaciji kada traže posao (39%) ili na radnom mestu (35%), u odnosu na 31% i 23% 2016. godine.
To utiče na druge oblasti života, kao što su stanovanje, obrazovanje ili zdravstvena zaštita, saopštila je FRA.
Trećina ispitanika je rekla da nije mogla da kupi ili iznajmi kuću zbog diskriminacije, u odnosu na 22% 2016.
Žene koje nose versku odeću suočavaju se sa većom rasnom diskriminacijom od onih koje to ne čine, posebno kada traže posao - 45% u poređenju sa 31% pet godina ranije, a među mladim ženama, starosti od 16 do 24 godine, taj procenat je i veći - 58%.
Gotovo svaki treći musliman je rekao da je doživeo uznemiravanje na rasnoj osnovi, većina njih više puta.
Istraživanje pokazuje i da je verovatnoća da napuste školi tri puta veća za muslimane u odnosu na opštu populaciju EU – 30 prema 9,6%.
Trećina muslimanskih domaćinstava se bori da sastavi kraj s krajem u odnosu na 19% domaćinstava uopšte.
Direktorka FRA Sirpa Rautio rekla je da je zabrinjavajući porast rasizma i diskriminacije muslimana u Evropi podstaknuto sukobima na Bliskom istokom i pogoršano dehumanizujućom antimuslimanskom retorikom širom kontinenta.
"Umesto da sejemo podele u našim društvima, moramo da obezbedimo da se svi u EU osećaju bezbedno, uključeno i poštovano, bez obzira na njihovu boju kože, poreklo ili veru", rekla je Rautio.
FRA je pozvala EU i njene članice da u cilju efikasne borbe protiv rasizma i diskriminacije obnove plan EU za borbu protiv rasizma posle 2025. godine, posebno usmeren na antimuslimanski rasizam, da primene strože sankcije za diskriminaciju i zločine iz mržnje, kao i da prikupljaju podatke o svim osnovama diskriminacije u cilju boljeg kreiranja politika, postavljanja ciljeva i praćenja napretka.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
