Širom sveta ovih dana obeležava se Međunarodna noć slepih miševa, kako bi se skrenula pažnja i podigla svest o značaju očuvanja te, nažalost, ugrožene grupe životinja.
Na globalnom nivou, desetine, pa čak i stotine vrsta slepih miševa hrane se nektarom i plodovima, pa igraju važnu ulogu u oprašivanju i širenju semena, izuzetno važnoj usluzi za ekosistem koju priroda daje ljudima besplatno, a koja je preduslov za uspešan proces nastanka hrane. Mango, avokado, banane su samo su neke od vrsta voća koje nastaju zahvaljujući slepim miševima. Manje je poznata činjenica da slepi miševi jedu štetočine koje napadaju kakaovac time doprinose njegovom uspešnom uzgoju i rastu i proizvodnji čokolade.
Šišmiši koji žive u umerenom pojasu, uključujući i Hrvatsku, hrane se muvama, komarcima, moljcima; oni su predatori i neophodni su za kontrolu populacija insekata, od kojih su mnoge štetočine u poljoprivredi i šumarstvu, pa slepe miševe smatramo prirodnim insekticidima. U proseku, jedan slepi miš pojede oko hiljadu insekata za noć. Bioindikatori su zdravih ekosistema, zdrave prirode, jer brojnost vrsta i populacija slepih miševa znači da je i sredina u kojoj žive i opstaju zdrava, otporna i stabilna.
Do sada je u svetu opisano više od 1.400 vrsta slepih miševa. Broj vrsta slepih miševa je najveći u tropskim i suptropskim oblastima, a opada prema polovima. U Evropskoj uniji su zabeležene 52 vrste slepih miševa, a u Hrvatskoj 33 vrste. Sve vrste slepih miševa u Evropskoj uniji strogo su zaštićene Direktivom o staništima, a u Hrvatskoj Zakonom o zaštiti prirode i Pravilnikom o strogo zaštićenim vrstama. Zabranjeno ih je ubijati, uznemiravati – posebno dok zimi hiberniraju ili početkom leta odgajaju mlade u porodiljskim kolonijama, kao i uništavanje njihovih skloništa.
Uprkos strogoj zaštiti, populacija slepih miševa u Evropi se smanjuje i u nekim zemljama im preti izumiranje. Najčešći razlozi su uništavanje staništa u kojima love i skloništa u kojima žive. Većina vrsta slepih miševa ima samo jedno mladunče godišnje, a postotak smrtnosti novorođenčadi je veći od 50 odsto, pa se populacije pojedinih vrsta veoma teško oporavljaju. Čak četvrtina od ukupnog broja vrsta slepih miševa spada u jednu od ugroženih kategorija prema Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN), pa su jedna od najugroženijih grupa sisara. U Hrvatskoj su sve vrste slepih miševa u nepovoljnom (lošem ili neodgovarajućem) stanju očuvanosti.
Preti im prekomerna upotreba pesticida u poljoprivredi i šumarstvu, koji ubija insekte – njihovu hranu, a istovremeno ih truje, kao i krčenje šuma, zagađenje vode, vazduha i zemljišta, kanalizacija vodotokova, svetlosno zagađenje, ekstremne vremenske pojave koje su sve češće usled klimatskih promena, neodgovarajućeg renoviranja građevinskih objekata i uznemiravane u skloništima, mortalitet na putevima, a u poslednjih dvadesetak godina zabeležena je značajna smrtnost slepih miševa na vetroparkovima.
Tim vrednim noćnim letačima možemo pomoći biološkim metodama suzbijanja štetnih insekata, očuvanjem lokvi i čistoće vode, pažljivim planiranjem infrastrukturnih intervencija u habitatu, smanjenjem intenziteta seče šuma i čuvanjem starih stabala sa udubljenjima i šupljinama u kojima žive slepi miševi i postavljanjem kućica kako bi im se obezbedilo sklonište gde je to potrebno zbog narušavanja prirodnog staništa.
Ove godine obeležavanju Međunarodne noći slepih miševa tokom narednih vikenda pridružio se i niz hrvatskih javnih ustanova za zaštitu prirode.
Saopštenje Ministarstva privrede i održivog razvoja Hrvatske
Foto: Pixabay
