Dok pregovarači ulaze u četvrtu i pretposlednju rundu razgovora o globalnom sporazumu o zagađenju plastikom pod okriljem Ujedinjenih nacija, WWF-ova analiza izveštaja država o revidiranom nacrtu teksta sporazuma pokazuje da većina država podržava ambiciozne i pravno obavezujuće globalne propise tokom životnog ciklusa plastike.
Uprkos preovlađujućoj podršci obavezujućem globalnom sporazumu, vlade se suočavaju sa konstantnim otporom male grupe država koje imaju više interesa da zaštite profit nego ljude i planetu. Sada, kada su preostale samo dve runde pregovora, ono što vlade odluče na kraju ovonedeljnih pregovora u Otavi (Kanada) može da odluči sudbinu sporazuma.
"Kako bismo dobili efikasan sporazum do kraja ove godine, vlade sada moraju da daju prioritet dogovaranju ključnih mera koje će najviše uticati na zaustavljanje zagađenja plastikom. Poseban naglasak je na globalnim zabranama najštetnijih jednokratnih plastičnih materijala, koji čine 60% ukupno proizvedene plastike na svetu", kaže Aleksandra Ugarković iz WWF Adrije. "Na ovaj način bi bilo osigurano smanjenje plastičnog zagađenja, a ako bi bio globalno dogovoren i obavezujući dizajn i karakteristike plastičnih proizvoda, onda bismo gotovo izbacili nekontrolisano kruženje plastike u prirodi", dodaje Ugarković.
Tokom prethodnih krugova pregovora, manje od deset država uspelo je da odloži i poremeti postupak suprotno jednoglasnoj odluci donetoj 2022. godine da se usvoji globalni instrument za okončanje zagađenja plastikom. Pregovarači koji će učestvovati u četvrtoj fazi, moraju se fokusirati na stvaranje široke podrške, jer bi bilo šta manje u ovom trenutku pregovora ugrozilo sprovođenje važnog sporazuma i ubrzalo krizu zagađenja plastikom.
Nedavno istraživanje Ipsosa pokazalo je da 85% ljudi širom sveta želi globalnu zabranu jednokratnih plastičnih proizvoda. Istovremeno, peticiju koji je prošle godine pokrenuo WWF potpisalo je više od 250.000 ljudi i ovi podaci samo govore u prilog tome da je potrebno volju građana učiniti obavezujućom za sve. Na taj način će pravičnije biti raspoređeno zagađenje plastikom među državama, je su trenutno, ekološki, socijalni i ekonomski troškovi plastike tokom njenog životnog ciklusa osam (u nekim slučajevima i 10) puta veći za zemlje sa niskim i srednjim prihodima nego za zemlje sa visokim prihodima.
Saopštenje, foto: WWF Adria
