The Capitals vam svakog četvrtka donosi nedeljni pregled vesti iz glavnih gradova Evrope u saradnji sa mrežom EURACTIV.

Možete se prijaviti na naš Newsletter ovde.

Izdvajamo:

BERLIN

Berlin sumnjičav prema ruskoj ponudi 'pšenica za sankcije'. Nemačka se neće oslanjati na to da će Rusija ispuniti obećanja koja daje, rekao je jedan vladin zvaničnik nakon što je Moskva ponudila da dozvoli izvoz pšenice iz ukrajinskih luka u zamenu za popuštanje sankcija. Rusija je spremna da obezbedi humanitarni koridor kojim će brodovi sa hranom napustiti Ukrajinu u zamenu za ukidanje nekih sankcija, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije. Oko 20 miliona tona žita spremnog za izvoz zaustavljeno je u Ukrajini jer je Rusija blokirala crnomorske luke te zemlje i neposlate isporuke podižu globalne cene hrane. Više

///

EU INSTITUCIJE

EU pojačava napore za stratešku autonomiju kod sirovina. U vreme kada je evropska zavisnost od ruskih energenata u centru pažnje, EU takođe sve više želi da smanji zavisnost od trećih zemalja, posebno Kine, kada je reč o ključnim sirovinama. Eksploatacijom sirovina dominira nekoliko "igrača", naročito Kina koja ima monopol u više sektora. Navodi se primer prošlogodišnjeg prekida isporuka kineskog magenizijuma koji je teško pogodio Evropu jer je u to vreme uvoz iz Kine pokrivao 93% potreba. Više na engleskom

(Oliver Noyan | EURACTIV.com)

EK razmatra labavije propise o plodoredu u korist pšenice. Evropska komisija je otvorena za nemački predlog da se odlože nova pravila EU o plodoredu kako bi se, s obzirom na rat u Ukrajini, povećala proizvodnja pšenice. Nemački ministar poljoprivrede je ranije pozvao EU da za godinu dana odloži nove propise o plodoredu. Bilo je planirano da nova pravila u sklopu reformisane Zajedničke poljoprivredne politike stupe na snagu 2023. Više ne engleskom

(Julia Dahm and Natasha Foote | EURACTIV.com)

ZAPADNA EVROPA

PARIZ | BERLIN

Makron: Evropska politička zajednica nije zamena za proširenje. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da "Evropska politička zajednica" dopunjuje proces pristupanja EU i da nije njegova "alternativa". Makron je govorio o svom predlogu nakon što su zemlje iz "čekaonice" za EU pokazale zabrinutost da bi njegova ideja mogla da posluži kao način da se te zemlje ne prime u blok. On je rekao da je predstavio "novi okvir za strukturiranje saradnje, okupljajući demokratske evropske nacije koje se pridržavaju našeg skupa vrednosti i koje mogu, ali ne moraju da teže pridruživanju EU". Više

///

PARIZ

Ankete: Savezi Makrona i Melanšona izjednačeni u prvom krugu. U Francuskoj će narednog meseca biti održani parlamentarni izbori, dva meseca posle predsedničkih, a prve ankete ukazuju na izjednačenu snagu saveza okupljenih oko predsednika Emanuela Makrona i levičarskog lidera Žan-Lika Melanšona. Francuzi će 577 poslanika birati 12. juna, a ako niko ne dobije većinu glasova biće održan drugi krug 19. juna. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će Nova narodna ekološka i socijalna unija (NUPES), okupljena oko Melanšona, u prvom krugu dobiti između 27% i 31% glasova. Savez Zajedno (Ensemble), koji okuplja partije predsedničke većine, prema anketama ima podršku između 26% i 27% birača. Više

///

BEČ

Austrijski predsednik planira drugi mandat. Predsednik Austrije Aleksander Van der Belen (78) objavio je planove da se ponovo kandiduje na jesen. Kancelar Karl Nehamer iz konzervativne ÖVP, koja je potvrdila da neće imati svog kandidata, poželeo mu je sve najbolje sa kandidaturom. Prema nedavnom istraživanju, Van der Belen je najpopularniji austrijski političar i čak je dva puta popularniji od sledećeg, ministarke pravde iz redova Zelenih Alme Zadić. Više na engleskom

(Nikolaus J. Kurmayer | EURACTIV.de)

///

HAG

Rute: Bilo bi nepošteno prema Zapadnom Balkanu da Ukrajina uskoro dobije status kandidata. Šanse da Ukrajina uskoro dobije status kandidata za EU male su jer se mnoge članice protive toj ideji i to bi bilo nepošteno prema zemljama Zapadnog Balkana koje dugo čekaju na članstvo, rekao je holandski premijer Mark Rute. Nekoliko holandskih partija pozvalo je da Ukrajina brzo dobije status kandidata za EU ali Ruteova vladajuća Narodna partija za slobodu i demokratiju (VVD) i dalje je neodlučna. Iako Rute ne vidi da će se Ukrajina u skorije vreme pridružiti EU, on veruje da bi to moglo da se promeni jer svaka evropska zemlja treba da ima priliku da se pridruži ako su ispunjeni uslovi. Više na engleskom

(Sofia Stuart Leeson | EURACTIV.com)

SKANDINAVIJA I BALTIK

STOKHOLM

Mišel: Švedska može da računa na EU. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel razgovarao je u Stokholmu sa švedskom premijerkom Magdalenom Anderson o zahtevima Švedske i Finske za prijem u NATO u trenutku pojačanih tenzija s Turskom. Mišel je rekao da je njihov zahtev za pridruživanje NATO došao u važnom trenutku za Evropu i da EU poštuje i podržava njihovu odluku. "To će Evropu učiniti bezbednijom… Moramo da ostanemo snažni i ujedinjeni protiv ruske agresije. Znam da možemo da računamo na Švedsku i Švedska može da računa na EU", rekao je Mišel. Više na engleskom

(Charles Szumski | EURACTIV.com)

///

HELSINKI

Rekordan broj Finaca spreman da uzme oružje i brani zemlju. Više od četiri od pet Finaca spremno je da uzme oružje i brani svoju zemlju u slučaju napada, a raste i interesovanje za dobrovoljne vežbe. Prema istraživanju sprovedenom krajem aprila, 83% Finaca je spremno da učestvuje u vojnoj odbrani zemlje, što je najviše od prvih istraživanja 1960-ih godina. Vlada je, imajući to u vidu, dodelila tri miliona evra nacionalnim odbrambenim organizacijama i priprema amandman koji će dobrovoljcima omogućiti da koriste oružje i municiju finske vojske. Više na engleskom

(Pekka Vanttinen | EURACTIV.com)

JUŽNA EVROPA

LISABON

Portugalija nudi Ukrajini tehničku podršku u procesu pristupanja EU. Portugalija će pružiti tehničku podršku Ukrajini u pristupunom procesu i evropsku opciju Kijeva treba dočekati "raširenih ruku", rekao je premijer te zemlje Antonio Kosta. Zamenik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u junu će posetiti Lisabon i razgovarati o tehničkoj saradnji, rekao je Kosta na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Zelenskim u Kijevu. Tokom posete Kosta je takođe sa ukrajinskim premijerom Denisom Šmigalom potpisao sporazum o finansijskoj podršci Ukrajini od 250 miliona evra. Više na engleskom

(Pedro Morais Fonseca | Lusa.pt)

///

RIM

Italijanska krajnja desnica vodi u anketama. Desničarska partija Braća Italije je, prema anketama, postala vodeća stranka u Italiji, sa podrškom 22,2% građana. Istraživanje agencije Jurop elekts pokazuje da je popularnost te stranke porasla sa 4,3% na izborima 2018, na 22,2%, malo iznad Demokratske partije levog centra. Partija se "priprema za naredne izbore (na proleće 2023.) s izgledom da uđe u vladu", izjavio je evroposlanik iz te partije Karolo Fidanca. Podrška Pokretu Pet zvezda je, prema istraživanju, za četiri godine opala sa 32,7% na 13,3%. Više na engleskom

(Eleonora Vasques | EURACTIV.com)

VIŠEGRADSKA GRUPA

PRAG

Vlasnici ruskih kompanija u Češkoj menjaju državljanstvo. Od gotovo 10.000 kompanija sa ruskim vlasništvom u Češkoj, više desetina vlasnika promenilo je državljanstvo od početka ruske invazije na Ukrajinu kako bi izbegli sankcije ili osipanje klijenata. Portal Seznam Zpravy prenosi da su novo državljanstvo uzela 154 vlasnika rukskih kompanija od početka rata. Od tog broja, 63% se odlučilo za državljanstvo Češke a ostali za britansko, kiparsko, azerbejdžansko i rumunsko državljanstvo. Više na engleskom

(Aneta Zachová | EURACTIV.cz)

///

BUDIMPEŠTA

EK: Bez napretka u oblasti demokratije u Mađarskoj. Evropska komisija smatra da u Mađarskoj nema napretka u demokratiji i poštovanju vrednosti EU, posle saslušanja u okviru procedure Član 7 Ugovora o EU, kojom se mogu suspendovati određena prava članica. "Nažalost, ne mogu da vas izvestim o pozitivnijim pomacima", izjavio je evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders posle sastanka ministara EU. Potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova je rekla novinarima da "nema mnogo dobrih vesti", da su mađarski mediji i dalje pod političkim pritiskom, a da mnoge institucije nisu nezavisne od vladajuće partije. Više na engleskom

(Vlad Makszimov | EURACTIV.com)

BRATISLAVA

Slovačka se suočava s odlivom mozgova. Dve trećine Slovaka starosti između 18 i 25 godina želi ili već studira u inostranstvu zbog kvaliteta obrazovanja, a većina njih je otišlo u susednu Češku. Nedavno istraživanje pokazuje da je tokom proteklih 15 godina Slovačku  napustilo više od 300.000 ljudi, a među onima koji žele da odu samo trećina hoće da se vrati. Ministarstvo obrazovanja je najavilo pomoć slovačkim studentima, a nekoliko kompanija je takođe pokrenulo sopstvene inicijative kako bi ih vratili u zemlju. Više na engleskom

(Michal Hudec | EURACTIV.sk)

BALKAN

LJUBLJANA

Parlament Slovenije izabrao Goloba za premijera. Slovenački parlament je izabrao Roberta Goloba za premijera, sa 54 glasova za i 30 protiv, mesec dana pošto je njegov Pokret sloboda odneo ubedljivu pobedu na izborima, obećavajući političke reforme. Golob je odmah po polaganju zakletve, 25. maja, predao listu kandidata za ministre, čija će saslušanja pred parlamentarnim radnim telima početi ovog vikenda. Golob je najavio da će formirati novu vladu do 3. juna. Više

///

SOFIJA

Broj ukrajinskih izbeglica u Bugarskoj dostigao najvišu tačku. Talas izbeglica iz Ukrajine koje ulaze u Bugarsku dostigao je vrhunac, izjavila je predsednica Agencije za izbeglice Mariana Toševa za televiziju BNT. Većina Ukrajinaca u Bugarskoj je smešteno u hotelima koje plaća država duž obale Crnog mora, ali su mnoge izbeglice same našle smeštaj. Prethodnih dana se mnogi Ukrajinci vraćaju u mirne oblasti u svojoj zemlji, a ponekad je više izbeglica koje odlaze iz Bugarske nego onih koje dolaze. Kroz Bugarsku je prošlo ukupno 297.000 ukrajinskih izbeglica, a u zemlji je ostalo oko 100.000. Više na engleskom

(Krassen Nikolov | EURACTIV.bg)

///

TIRANA

Rama šalje vojsku da očisti plaže pred turističku sezonu. Premijer Albanije Edi Rama poslao je vojsku da očisti obalu uoči predstojeće, kako se očekuje, bogate turističke sezone. Albanija i dalje ima problema sa odlaganjem otpada jer je prikupljanje na nivou opština sporadično, a nema ni postrojenja za recikciklažu. U očekivanju da posle dve godine neizvesnosti zbog pandemije kovida-19, 2022. omogući da albanski turizam nadoknadi gubitke, Rama je posetio turistička područja i upozorio da će veliki broj turista ove godine sa sobom doneti i dodatni otpad. Više

***

Urednici: Julija Simić, Nevena Zarić, Vladimir Tintor