Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 13. septembra da Srbija planira da uloži šest milijardi evra u železničke projekte što će, kako je ocenila, dovesti do kompletne modernizacije železničkog saobraćaja u zemlji i povezivanja sa zemljama regiona i Evropske unije.
"Železnički saobraćaj je pored vodnog najznačajniji vid transporta, a mi smo od 2014. godine, kada smo počeli da ulažemo u železnice, uložili više od 600 miliona evra", kazala je Brnabić na konferenciji za novinare u železničkoj stanici Beograd centar nakon obilaska voza "Connecting Europe Express", koji je putuje od Lisabona do Pariza.
Brnabić je navela da će Srbija uložili šest milijardi evra u projekte za koje sada razvija projektnu dokumentaciju, ili uz pomoć EU radi na studijama opravdanosti i uticaja na životnu sredinu.
"Najvažniji projekti su brza pruga Beograd - Budimpešta, u koju se ulažu dve milijarde evra i železnički Koridor 10 u koji će, uz podršku EU, Evropske razvojne banke i investicionog fonda za Zapadni Balkan biti uložene dve milijarde", istakla je Brnabić.
Direktorka za sektor mobilnosti i saobraćaj Evropske komisije Maja Bakran Marčić izjavila je da je Evropska unija kroz akcioni plan opredelila 30 milijardi evra za investicije u održivi prevoz i infrastrukuru železnica na Zapadnom Balkanu.
"Tim planom biće podržana najvažnija železnička linija za Srbiju, železnički Koridor 10. Unapredićemo pruge od Beograda do Skoplja, od Beograda do Zagreba, a već smo uključeni u zajedničku modernizaciju železnica između Srbije i Bugarske", kazala je Bakran Marčić.
Bakran Marčić je naglasila da je za sprovođenje ovog plana potrebno zajedničko regionalno tržište na Balkanu, kako se dobra i ljudi ne bi zaustavljali na svakih 100 kilometara na granicama, kao i da su neophodne reforme u sferi vladavine prava i borbe protiv korupcije.
"Srbija jeste napredovala na svom reformskom putu i ulaže u svoju železničku infrastrukturu, a ti napori treba da budu nastavljeni i ubrzani", istakla je ona.
Ministar za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Tomislav Momirović izjavio je da je politika Srbije inicijativa "Otvoreni Balkan" i granice bez barijera, "da ekonomija i ljudi idu glatko i slobodno".
"Železnice se same nameću kao transportni sistem budućnosti. Samo železnice mogu da obezbede mobilnost, klimatsku neutralnost, energetsku efikasnost i bezbednost i zato naša železnička preduzeća moramo da učinimo mnogo efikasnijim", istakao je on.
Međunarodni voz "Connecting Europe Express" krenuo je 2. septembra sa železničke stanice u Lisabonu i staće u više od sto gradova u 26 evropskih zemalja pre nego što 7. oktobra završi putovanje u Parizu. Njegovim putovanjem obeležava se Evropska godina železnice 2021.
Istovremeno sa njegovim dolaskom u Beogradu je 13. septembra održan i Železnički samit Zapadnog Balkana 2021.
Budućnost je na šinama
Izgradnja moderne digitalizovane železničke mreže sa direktnim ekspresnim vozovima koji povezuju najznačajnije gradove u regionu doprineće uspostavljanju bolje povezanosti, sigurnijem obliku transporta za poslovna i privatna putovanja na Zapadnom Balkanu, i održivosti životne sredine, saglasili su se ministri saobraćaja zemalja regiona.
Resorni ministri su na prvom Železničkom samitu Zapadnog Balkana potpisali dokumenta pod nazivom "Posvećenost železnici".
Samit je organizovao Stalni sekretarijat Transportne zajednice, Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), pod okriljem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.
Na tom skupu pored ministara saobraćaja zemalja Zapadnog Balkana i graničnih država učestvuju i predstavnici Evropske komisije i profesionalci iz oblasti železničkog saobraćaja koji su razgovarali na temu unapređenja regionalne i evropske saobraćajne politike i doprinosa izgradnji digitalizovanih i održivih sistema železničkog saobraćaja u regionu.
Određeni su prioritete koji uključuju ponovno uspostavljanje mreže vozova u cilju bolje povezanosti u regionu i EU, unapređenje procesa digitalizacije sistema železnica u oblasti razmene podataka kod prekograničnog prevoza putnika i robe, poboljšanje bezbednosti pružnih prelaza kao i otvaranje železničkog tržišta, navodi se u saopštenju EBRD.
"Siguran sam da će prvi Železnički samit Zapadnog Balkana odigrati ulogu pokretača i uticati na pozitivne promene u oblasti investicija u železnički saobraćaj i reformu politika vezanih za železnicu. To će učiniti da železnički saobraćaj ponovo postane atraktivan za građane i poslovne ljude u regionu", izjavio je direktor Stalnog sekretarijata Transportne Zajednice Matej Zakonjšek.
On je istakao da se to može postići istovremenim radom na dva koloseka - kroz usvajanje standarda i izgradnju i poboljšanje postojeće infrastrukture, a izrazio je zadovoljstvo što je samit okupio i kreatore politika i predstavnike finansijskih institucija koji zajedno mogu da dovedu do pozitivnih promena.
"Imajući u vidu da železnički saobraćaj ima najmanje štetan uticaj na životnu sredinu, on je odgovoran za izuzetno mali postotak emisija gasova sa efektom staklene bašte i ima veliki potencijal da doprinese ekonomskom napretku celog regiona", kazao je Zakonjšek.
Direktorka Grupe za održivu infrastrukturu EBRD-a Nandita Paršad rekla je da ta banka pruža podršku zemljama Zapadnog Balkana u procesu ozelenjavanja svojih privreda i skoro polovina njenih investicija je usmerena ka projektima koji podržavaju zelenu agendu.
"S obzirom na činjenicu da se svet okreće zelenijim i odgovornijim oblicima transporta, i uz dostupna finansijska sredstva, ovo je prilika koju zemlje Zapadnog Balkana ne smeju da propuste da investiraju u svoje železnice. Zajedno sa EU i EIB, nastavićemo da pružamo dobro strukturirano finansiranje za razvoj železnica kao održivog, zelenijeg i bezbednijeg oblika transporta u zemljama Zapadnog Balkana", potvrdila je Paršad.
Po oceni potpredsednice EIB-a za region Zapadnog Balkana Ljiljane Pavlove "pametnije, bezbednije i digitalizovane železnice u celom regionu doprineće boljem suočavanju sa problemima u očuvanju životne sredine i omogućiti prelaz na održivije oblike transporta".
"Kako bi ovaj cilj bio postignut, železničkom sektoru su neophodne velike investicije i tehnička podrška, a EIB će biti spremna za primenu Ekonomsko-investicionog plana i pružanje pomoći lokalnim partnerima u pristupu raspoloživim fondovima", rekla je ona.
Podsetila je da je EIB, kao lider u oblasti investicija u železnički saobraćaj, od 2009. godine u regionu uložila blizu 10 milijardi evra, a više od pet milijardi evra je uloženo u transportni sektor.
"EIB će uskoro pokrenuti novu politiku za investiranje u transport u cilju suočavanja sa postojećim izazovima i prelazak na bezbedne, dostupne, zelene i efikasne oblike transporta za budućnost. A ovaj region će predstavljati sastavni deo tog procesa", rekla je Pavlova.
Evropska godina železnice predstavlja deo napora EU, u okviru Evropskog zelenog plana, sa ciljem prelaska na održivu privredu kroz postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine.
Jedan od ključnih elemenata ovog plana je uvođenje čistijih i zdravijih oblika transporta, jer je sektor saobraćaja odgovoran za oko 25% emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU.
Evropski zeleni plan teži da postigne smanjenje nivoa emisija za 90% do 2050. godine. Železnički sobraćaj je odgovoran za samo 0,4% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU, i ispušta daleko manje ugljen dioksida od drumskog ili avio saobraćaja i predstavlja najodrživiji, najinovativniji i najbezbedniji oblik transporta u EU, ističe se u saopštenju EBRD.
U poređenju sa EU gde je elektrifikovano 75% ukupne železničke mreže, na Zapadnom Balkanu ta brojka iznosi manje od jedne trećine.
Varheji: EU ulaže u razvoj Koridora 10 i 4
Komesar Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji poručio je na samitu da je Evropska unija spremna da podrži zemlje Zapadnog Balkana u modernizaciji železničkog saobraćaja koji je važan za povezivanje regiona, ali i regiona sa EU.
On je istakao da je ključni program za infrastrukturni razvoj regiona Ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan od 30 milijardi evra, a koji je Evropska komisija odobrila regionu.
Varheji je u video-poruci naveo da je to trećina BDP-a čitavog regiona, preciziravši da će milijardu i po evra biti uloženo u razvoj brze pruge na Koridoru 10, koji će Srbiju povezati sa Bugarskom i Grčkom, kao i u razvoj Koridora 4, koji će Beograd brže povezati sa Lukom Bar u Crnoj Gori i Podgoricom.
Komesar je istakao da je samit od velike važnosti za železničko povezivanje regiona, a samim tim regiona i EU, dodavši da železnica predstavlja osnovni element ekonomskog razvoja i integracije tržišta regiona sa evropskim.
On je pozdravio to što je tokom samita potpisana Deklaracija o posvećenosti razvoju železnice na Zapadnom Balkanu, koja predstavlja rano usvajanje pravnih evropskih tekovina regiona.
"Vaša zajednička opredeljenost je važna jer će region biti efikasan samo ako radi zajedno", rekao je Varheji.
Izvor: Beta
Foto: Beta/Infrastruktura železnice Srbije/Nebojša Avramović/Aleksa Ristić
Video: Beta/MOD
