Evropski parlament će 9. maja na plenarnoj sednici raspravljati o izveštajima o napretku Srbije i Kosova na evropskom putu, a dan kasnije će i glasati o tim izveštajima.

Evroposlanici će se na sednici upoznati sa stanjem pristupnih pregovora Evropske unije sa Srbijom i sa naporima Kosova da dobije status kandidata za članstvo u EU.

Izveštaji o Srbiji i Kosovu ranije su usvojeni u Spoljnopolitičkom odboru parlamenta (AFET).  

Očekuje se da će evroposlanici u raspravi ponovo pozvati Srbiju da se uskladi sa sankcijama protiv Rusije i da će pozdraviti aplikaciju Kosova za članstvo u EU, saopštio je Evropski parlament.

"Budući da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova prioritet i za obe zemlje preduslov za pristupanje EU, poslanici će pozvati Srbiju i Kosovo da se angažuju u dijalogu Beograda i Prištine kako bi postigli napredak u toj oblasti", navedeno je na sajtu EP.

Dodaje se da se očekuje da u raspravi tema bude i pitanje stranog uplitanja i kampanja dezinformacija Rusije i Kine, koje su posebno jake u zemljama na putu u EU.

Glasanje o izveštajima zakazano je za 10. maj, a nakon toga će zajedničku konferenciju za novinare održati i autori izveštaja, izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik i izvestiteljka za Kosovo Viola fon Kramon-Taubadel.

U izveštaju o Srbiji koji je 26. aprila usvojio Spoljnopolitički odbor parlamenta (AFET) evroposlanici su naveli da pristupni pregovori EU sa Srbijom treba da napreduju samo ako se ona uskladi sa sankcijama EU Rusiji i ako napravi značajan napredak u reformama koje se tiču EU.

Oni su ocenili da pristupni proces Srbije treba da bude određen napretkom u vladavini prava i osnovnih prava, funkcionisanjem demokratskih institucija, posvećenošću deljenju evropskih prava i vrednosti i normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Evroposlanici su naveli da se od Izveštaja Evropske komisije o Srbiji iz 2020.  ocene o stanju u 33 pregovaračka poglavlja nisu popravile i da u Izveštaju komisije za 2022. ni u jednom poglavlju nije ostvaren "dobar napredak".

Ocenjuje se i da je pad podrške članstvu u EU u Srbiji posledica dugogodišnje anti-EU/proruske političke retorike koja je široko rasprostranjena zbog medija kontrolisanih od strane vlade, kao i vladinih zvaničnika, ali i zbog neuspeha zvaničnika da se suoče i pomire sa prošlošću Srbije.

Na nacrt Bilčikovog izveštaja je uoči usvajanja u AFET podneto gotovo 500 amandmana.

Najveću pažnju u Srbiji izazvali su amandamani o Telekomu Srbija koji se pominje u svetlu "veoma ograničenog" napretka u borbi protiv korupcije. Telekom Srbija se u amandmanima osuđuje što omogućava prenos RT (bivša Raša tudej) na sprskom. Takođe se izražava zabrinutost oko pitanja medijske koncentracije u slučaju te kompanije, i državno finansiranje koje mu daje nelojalnu konkurentsku prednost i doprinosi padu nezavisnosti medija u Srbiji.

U izveštaju o Kosovo koji je usvojio AFET, poslanici su pohvalili dostignuća Kosova u demokratizaciji, pozvali pet zemalja EU koje ga još nisu priznale da to što pre učine, a sve članice da pripreme mišljenje o aplikaciji Kosova za članstvo u EU.

U izveštaju se ukazuje da će tempo procesa pristupanja Kosova EU zavisiti od napretka u oblasti vladavine prava i osnovnih prava i normalizacije odnosa sa Srbijom.

Poslanici su izrazili žaljenje zbog činjenice da su inicijative za uključivanje srpske zajednice u političke, društvene i ekonomske strukture Kosova i dalje veoma ograničene i pozvali vladu Kosova i predstavnike kosovskih Srba da se obavežu na istinski dijalog kako bi se ojačalo međusobno poverenje.

Kosovo se pohvaljuje za napredak u sprovođenju evropskih reformi, a EU poziva da bez daljeg odlaganja pripremi mišljenje o osnovanosti aplikacije Kosova za članstvo u EU.

Izvor: Dnevni evropski servis/Beta

Foto: Evropski parlament