Prevođenje evropskih pravnih tekovima neophodan je, mada često nevidljiv, deo procesa pristupanja Evropskoj uniji, a Srbija će pre nego što postane članica morati da prevede oko 250.000 stranica.
Učesnici regionalne konferencije o pripremi nacionalne verzije pravnih tekovina EU u Beogradu, koja je održana 26. septembra, kada se obeležava Evropski dan jezika, istakli su da je višejezičnost jedno od osnovnih načela na kojima počiva EU i jasan izraz njene raznolikosti.
Hristos Elinides, v.d. direktora Generalnog direktorata za prevođenje u Evropskoj komisiji, izjavio je da je višejezičnost jedan od nosećih stubova EU i da prevođenje nije luksuz, nego neophodan korak ka pristupanju EU.
"Prevođenje je značajan deo priprema. Pristup zakonodavstvu na jeziku koji građani mogu da razumeju je ključan element vladavine prava i zato pravne tekovine moraju biti prevedene. Što se ranije prevedu to je bolje za građane, biznismene, lokalne ekonomije i civilno društvo", rekao je Elinides na konferenciji koju se organizovali Regionalna škola za javnu administraciju (ReSPA) i Ministarstvo za evropske integracije.
"Ne vredi ništa objavljivati ako nije objavljeno na svim službenim jezicima, tako da je prevođenje sama srž procesa odlučivanja u EU", rekao je Elinides i dodao da se u EU prevodi više od 2,5 miliona strana godišnje.
Iako prevođenje, istakao je, podrazumeva obiman i naporan rad, ono često ostaje nevidljivo u procesu pripreme za EU.
Elinides je rekao da prevođenje nije samo "puko" prevođenje i proizvodnja stranog teksta, nego da zahteva organizaciju, resurse, jasno opredeljenje čitave javne uprave i volju najviših političkih krugova da bi se dobio proizvod visokog kvaliteta namenjen širokoj javnosti i specijalizovanim ustanovama.
Mila Ćipović Gligorić, načelnica Odeljenja za pripremu srpske verzije pravnih tekovina EU, izjavila je da se pravno obavezujući akti i dokumenti EU objavljuju na sva 24 službena jezika i da sve zemlje kandidati imaju obavezu da pre stupanja u članstvo izrade svoje nacionalne verzije pravnih tekovina EU.
Ćipović Gligorić je rekla da je do 2007. korpus pravnih tekovina EU iznosio oko 100.000 stranica, da je Hrvatska morala da prevede 160.000 stranica, a današnji korpus iznosi oko 250.000 stranica Službenog lista EU, što je oko 300.000 prevodilačkih strana.
Prevođenje je, kako je istakla, zahtevan posao imajući u vidu obimnost i raznorodnost pravnih tekovina, odnosno veliki broj oblasti koje se regulišu pravom EU.
Dodala je da se prevođenjem stvaraju uslovi za pravnu sigurnost, jer omogućava da se svi građani i privredna društva obraćaju institucijama EU na svom jeziku.
Zamenica šefa Delegacije EU Plamena Halačeva izjavila je da organizovanje ovakve konferencije na praktičan način pokazuje posvećenost zemalja Zapadnog Blakana pridruživanju EU i potvrđuje da vide sebe kao deo evropske porodice.
Maja Hanđiska Trendafilova, direktorka ReSPA, izjavila je da je efikasno prevođenje propisa EU fundamentalna komponenta procesa pristupanja EU koji svaka zemlja mora da uradi da bi ubrzala proces integracija.
"Prevođenje je bitan deo procesa pristupanja iako često nevidljiv", rekla je Hanđiska Trendafilova i dodala da je ugrađivanje evropskih pravnih akata u nacionalne zakone ključan korak za uklađivanje s pravilima i standardima EU, otključavanje ekonomskih mogućnosti i pobljšanje usluga za građane.
Ona je istakla da "prevođenje i implementacija pravnih tekovina EU u regionu ne utiče samo na pravne i regulatorne promene, već pozitivno utiče na negovanje kulture demokratije, poštovanja ljudskih prava i ekonomskog rasta".
Henoveva Ruiz Kalavera, direktorka Generalnog direktorata EK za usmeno prevođenje, izjavila je da je višejezičnost važna karakteristika EU i da negujući višejezičnost EU pokazuje građanima da su sve zemlje jednake.
"U procesu pristupanja važno je obezbediti dovoljan broj profesionalaca za usmeno i pismeno prevođenje kako bi političari mogli da govore na maternjem jeziku, jer tako mogu da se izraze na najbolji način", rekla je Kalavera.
Pored samog prevođenja pravnih akata EU sa nekog od zvaničnih jezika EU, ovaj proces obuhvata i tri nivoa redakture – stručnu, pravnotehničku i jezičku redakturu. One bi trebalo da obezbede najbolji mogući kvalitet prevedenih tekstova, njihovu usklađenost sa terminologijom uobičajenom kod nas u odgovarajućoj struci, usklađenost sa domaćim nomotehničkim pravilima i pravnom terminologijom i poštovanje normi standardnog srpskog jezika u prevedenim tekstovima.
U Srbiji je nedavno objavljeno štampano izdanje osnovačkih ugovora EU – Ugovor iz Lisabona, Povelja EU o osnovim pravima i Euratom, koji su prevedeni u ovom procesu.
Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: ReSPA
