Međunarodni institut za demokratiju i izbornu podršku (IDEA) je u svom novom izveštaju o stanju demokratije u svetu ocenio da je polovina zemalja nazadovala po bar jednom indikatoru demokratije tokom proteklih pet godina i da zabrinjava pogoršanje čak i u nekim jakim demokratijama.
Srbija je u srednjem rangu zemalja u svim kategorijama Globalnog stanja demokratije, ali je znatno nazadovala po indikatorima kredibilni izbori, izabrana vlada, efikasan parlament, civilne slobode i sloboda udruživanja i okupljanja.
Od 173 analiziranih zemalja, Srbija se u kategoriji predstavljanje našla na 105. mestu, što je za jednu poziciju bolje nego 2021. godine, ali je u odnosu na 2017. pala za 18 mesta.
U kategoriji participacija, Srbija je na 95. mestu, po pravima na 56, a po vladavini prava na 57, pet mesta bolje nego 2021.
IDEA ukazuje da se neizvesnost na Zapadnom Balkanu nastavila, posebno u Bosni i Hercegovini, gde je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik "nastavio sa secesionističkim pretnjama i separatističkom retorikom", i na Kosovu, gde su tenzije eksalirale u severnim opštinama s većinski srpskim stanovništvom.
Kredibilni izbori su oblast u kojoj su se desile najveće promene tokom proteklih pet godina.
Nazadovanje po tom indikatoru zabeleženo je u Srbiji, Gruziji, Mađarskoj, Islandu i Poljskoj, ali i nekim jakim demokratijama kao što su Nemačka, Estonija i Portugal.
Sa druge strane, kredibilni izbori bili su faktor po kojem su zabeležena i najveća napredovanja, i to na Kosovu, u Moldaviji, Španiji, Ukrajini i Jermeniji.
IDEA u izveštaju ističe da je već šest godina veći broj zemalja koje su nazadovale nego koje su napredovale.
Rašireno nazadovanje je zabeleženo u kategorijama predstavljanja, prava i vladavine prava u svim regionima.
"Demokratija je i dalje u nevolji, u najboljem slučaju stagnira i na mnogim mestima je u opadanju", ocenila je IDEA, ukazujući na nekoliko razloga za optimizam, pre svega u padu korupcije i iznenađujuće visokom nivou političkog učešća.
Iako Globalno stanje demokratije pokazuje određeni pad u zemljama za koje se smatralo da su zdrave demokratije, u isto vreme je došlo do ohrabrujućih poboljšanja u zemljama u kojima je nivo ugnjetavanja bio konstantan godinama.
Evropa je i dalje region gde je demokratija najsnažnija, ali je tokom proteklih godina došlo do "zabrinjavajućeg pogoršanja" u nekim aspektima, čak i u dugotrajnim i jakim demokratijama, kao što su Austrija, Luksemburg, Holandija, Portugal i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Pad je zabeležen pre svega u oblastima vladavine prava i slobode medija.
U izveštaju se navodi da je centralna Evropa, uprkos nazadovanju u Mađarskoj i Poljskoj, bila epicentar demokratskog rasta, pri čemu su Slovenija i Češka zabeležile najveći napredak, a jačanje demokratije ostvarili su i Kosovo i Severna Makedonija.
Evropska unija, navodi se u izveštaju, bila je jedinstvena u pružanju pomoći Ukrajini i preduzela je korake da oživi proces proširenja i zaštiti demokratske norme u zemljama članicama.
Moldavija i Ukrajina su dobile status kandidata za članstvo, podseća se u izveštaju i dodaje da su pristupni procesi u Albaniji, Bosni i Hervcegovini i Severnoj Makedoniji takođe oživljeni a da je Kosovo dobilo dugoočekivani bezvizni režim.
"Unutar bloka, EU je konačno preduzela konkretne mere u sporovima zbog vladavine prava sa Mađarskom i Poljskom", navodi se u izveštaju.
Ocenjujući da EU nije bez mana, IDEA ukazuje na Mađarsku i Poljsku kao "najznačajnije primere koji ilustruju ograničenu sposobnost Unije da izvrši direktniji uticaj na (ne)demokratsku putanju svojih država članica".
IDEA je ocenila da su se "očigledno nedemokratske zemlje" Azerbejdžan, Belorusija, Rusija i Turska udaljile od ostatka Evrope, pokazujući rezultate znatno ispod evropskog proseka po većini indikatora demokratije.
U izveštaju se ističe važnost takozvanih suprotstavljenih institucija, kao što su organizacije za ljudska prava, mreže civilnog društva, narodni pokreti i istraživački novinari, koji imaju nezamenjivu ulogu u zaustavljanju erozije demokratsih institucija i reagovanju na učvršćivane autoritarnih snaga.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
