Srbija nije ostvarila napredak u usklađivanju spoljne i bezbednosne politike s Evropskom unijom, nastavila je da održava kontakte na visokom nivou s Rusijom, Kinom i Iranom, a nije napredovala ni u pogledu borbe protiv stranog mešanja i dezinformacija, navodi se u godišnjem Izveštaju o Srbiji koji je Evropska komisija danas objavila u okviru Paketa proširejna EU.
U izveštaju se ocenjuje da je Srbija "umereno pripremljena" u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike i da u posmatranom periodu nije bilo napretka jer su "obrasci usklađivanja ostali nepromenjeni".
Srbija je održavala odnose na visokom nivou s Rusijom, što postavlja pitanje njenog strateškog pravca, a Sporazum o slobodnoj trgovini koji je potpisala sa Kinom izaziva "stratešku zabrinutost", ističe se u izveštaju.
Takođe se ocenjuje da Srbija nije ostvarila napredak u skladu s Deklaracijom sa samita EU – Zapadni Balkan u Tirani u decembru 2022. godine, u pogledu "zatvaranja prostora za strano mešanje i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije".
"Od Srbije se očekuje da prioritetno unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i da se uzdrži od radnji koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici", navodi se u izveštaju.
Ističe se da se Srbija i dalje ne usklađuje sa restriktivnim merama protiv Rusije i većinom deklaracija visokog predstavnika u ime EU po tom pitanju.
Stopa usklađenosti sa stavovima EU bile su 46 odsto 2022. godine i 51 odsto u avgustu 2023, pri čemu se nije usladila ni sa jednom restriktivnom merom protiv Rusije, kao ni sa nekim izjavama visokog predstavnika i restriktivnim merama protiv Kine, Belorusije i Irana.
Ističe se i da su neke akcije i izjave Srbije bile u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU.
U izveštaju se napominje da Srbija tek treba da finalizuje pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je jedno od početnih merila za otvaranje poglavlja 30 (spoljni odnosi) u kojem je, kako se ocenjuje, ostvaren ograničen napredak.
Do kraja oktobra 2023, dodaje se, Srbija je ukinula sva trgovinska ograničenja koja su uvedena na niz proizvoda u poljoprivrednom i energetskom sektoru, što je bilo u surpotnosti s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Uz podsećanje da je Srbija s Kinom potpisala Memorandum o razumevanju u aprilu, a u oktobru Sporazum o slobodnoj trgovini, kao i da planira takve sporazume s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, u izveštaju se ističe da svi sporazumi koje Srbija pregovara moraju da budu u skladu sa pravnom tekovinom EU i da uključe klauzule o prestanku važenja koje garantuju da Srbija može da izađe iz sporazuma po pristupanju EU.
U izveštaju se ocenjuje da je Srbija napravila značajan napredak u usklađivanju sa viznom politikom EU ponovnim uvođenjem viznih uslova za šest trećih zemalja, ali se traži da nastavi usklađivanje.
Konstatuje se i da je Srbija, nakon što je EU izrazila zabrinutost, povukla predložene izmene Zakona o državljanstvu, koje bi omogućile podnošenje zahteva za srpsko državaljanstvo posle samo kratkog perioda boravka i rada.
U pogledu migracija, u izveštaju se ocenjuje da je Srbija doprinela upravljanju migracionim tokovima ka EU i da je sarađivala s EU, njenim članicama i svojim susedima u primeni Akcionog plana EU za Zapadni Balkan, ali da je potreban dodatan napredak.
Srbija je nastavila da prihvata i obezbeđuje smeštaj za znatan broj državljana trećih zemalja, produžila je za još jednu godinu privremenu zaštitu ukrajinskih izbeglica, nastavila je da primenjuje sporazum s EU o readmisiji i da sprovodi granične kontrole i nadzor.
Međutim, implementacija nove strategije integrisanog upravljanja granicama je odložena, a potrebno je i da se poboljša pristup informacijama o procedurama za azil, posebno na aerodromima u Nišu i Kragujevcu.
Kada su u pitanju dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja, ocenjuje se da je Srbija ostala posvećena održavanju dobrih bilateralnih odnosa sa drugim zemaljama kandidatima za članstvo, potencijalnim kandidatima i susednim članicama EU.
"Odnosi s Hrvatskom su se poboljšali. Odnosi s Mađarskom su se dodatno intenzivirali. Generalno, Srbija aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji", navodi se u izveštaju.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC - Audiovisual Service/Lukasz Kobus
