Radnici iz evropskih zemalja u Švajcarskoj relativno redovno iz različitih razloga šalju novac u zemlje iz kojih su došli, a po ukupnom iznosu na prvom mestu su Britanci, iako osobe iz Portugala češće šalju manje sume, dok su imigranti iz Srbije bliže dnu tabele, pokazuje istraživanje univerziteta iz Ciriha i Lucerna.
Švajcarska spada u red zemalja u svetu iz kojih migranti šalju naviše novčanih doznaka u matične zemlje, bilo da bi izdržavali porodicu, rodbinu i prijatelje, ili da ga transferišu na svoj štedni račun, na primer za kupovinu neke nekretnine.
Istraživanje katedri za sociologiju Ciriha i Lucerna pokazalo je da najviše novca šalju migranti iz Velike Britanije, u proseku oko 4.000 švajcarskih franaka godišnje. Radnici iz Portugala češće vrše novčane doznake, ali sa manjim iznosima.
U istraživanju TRANŠWIŠ, koje je bilo fokusirano isključivo na evropske mirgante, učestvovalo je oko 3.000 osoba poreklom iz Bosne i Hercegovine, Italije, Nemačke, Portugala, Srbije i Velike Britanije.
Prilikom izbora zemalja vodilo se, kako se navodi, računa da postoji dovoljno velika heterogenost u pogledu geografske udaljenosti zemalja, njihove privredne razvijenosti, i u obrazovnom profilu učesnika ankete.
U analizi se navodi da se novčane doznake najčešće imaju važnu ulogu za osiguranje životnog standarda i da se zato najčešće povezuju sa migrantima iz zemalja globalnog juga, a daleko manje sa onima iz evropskih zemalja. Ocenjuje se i da je migracija između evropskih zemlaja i dalje tema koja nije dovoljno proučena.
Pokazalo se i da ti migranti iz evropskih zemalja redovno šalju novac u svoje zemlje. "U proseku, 21% učesnika ankete to čini barem jednom godišnje", rekao je glavni autor istraživanja Jerg Resel.
Od stranaca koji žive u Švajcarskoj, novčane doznake najmanje jednom godišnje u domovinu šalje 29% Britanaca, 30% državljana BiH, 40% državljana Srbije i 46% Portugalaca. Ispod proseka su državljani Nemačke (15%) i Italije (13%), ali je uzrok i taj što je iz te dve zemlje ispitan i veći broj osoba koje su već druga generacija u Švajcarskoj, piše u istraživanju.
Predstavnici druge generacije imigranata po pravilu ređe šalju novac u zemlje porekla, jer su već i slabije socijalne veze sa zemljom porekla roditelja, pojasnio je profesor sociologije Resel.
Prosečni iznos se takođe veoma razlikuje u zavisnosti od nacionalnosti. Na prvom mestu su Britanci, sa prosečnih 4.000 evra, slede Portugalci sa 2.200 i Nemci sa 1.100 švajcarskih franaka. U nižem delu spektra su Italijani sa 650 franaka, imigranti iz Srbije sa 460 i iz BiH sa prosečna 324 franka.
Istraživanje je pokazalo da upravo građani Srbije i BiH novac najčešće šalju da bi pomogli porodicu i prijatelje, dok Portugalci novac najčešće prebacuju na svoj račun u Portugalu. Kod Britanaca i Nemaca ustanovljena je mešavina oba razloga.
Iako istraživanje jasno pokazuje da broj i visina novčanih doznaka zavise od uspešne integracije u švajcarsko tržište rada, a time i od visine prihoda, neke razlike između grupa ispitanika ne mogu se objasniti isključivo ekonomskim kriterijumima, navodi se u istraživanju.
"Novčane doznake zavise i od moralnih normi i veza ljudi sa domovinom. Velike ja verovatnoća da će ljudi sa članovima porodice, nekretninama u zemlji porekla i sa snažnijom moralnom obavezom da pomognu porodicu češće slati novac", ocednio je Resel.
On je, međutim, naglasio da to "nema nikakve veze sa tim da li je neko integrisan u švajcarsko društvo" i da novčane doznake nisu nikakav znak neuspešne integracije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
