Ekonomski rast Srbije u 2023. ostaće prigušen a zatim će ubrzati i u 2024. i 2025. preći tri procenta pošto će uticaj manje lnflacije na realno raspoložive prihode delovati podsticajno na privatnu potrošnju, ocenila je Evropska komisija u Jesenjim ekonomskim prognozama objavljenim 15. novembra.

Komisija prognozira da će Srbija u 2023. ubeležiti rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,2%, u 2024. od 3,1 a u 2025. godini od 3,7%.

Istovremeno se očekuje dalji pad deficita opšte države i koeficijenta duga prema BDP a uz pomoć visokog nominalnog rasta BDP i manjih transfera kapitala državnim energetskim preduzećima.

Inflaciju u Srbiji u 2023. Komisija prognozira na 12,7% da bi u 2024. pala na jednocifrenu, na 5,5% , i zatim se u 2025. spustila na 3,6% , u okvire ciljane od strane centralne banke.

Evropska komisija u izveštaju upozorava i na veliku neizvesnost i znatne rizike za manji rast, s obzirom da i dalje traje ruska agresija na Ukrajinu i na intenziviranje drugih geopolitičkih tenzija.

Takođe se upozorava da bi inflacija upornija od trenutno projektovane mogla nepovoljno da deluje na povećanje kupovne moći i time na usporavanje potrošnje i realnog rasta.

Ocenjuje se i da bi produženo usporavanje ekonomija vodećih trgovinskih partnera Srbije, posebno u EU, moglo da ugrozi izvoz.

S druge strane, veće izmeštanje proizvodnje (iz EU u susedne zemlje) moglo bi pozitivno da deluje na strane investicije i izvoz Srbije, ocenila je Komisija.

Zapadni Balkan

Kada je u pitanju region Zapadnog Balkana, umereno ubrzanje privrednog rasta se očekuje u Severnoj Makedoniji i BiH, dok je za Crnu Goru i Albaniju smanjena prognoza.

Evropska komisija za Bosnu i Hercegovinu prognozira umereno ubrzanje rasta BDP, zahvaljujući snažnijoj privatnoj potrošnji, daljem padu inflacije i jačanju spoljne tražnje. Međutim, izostaće strukturne reforme i investicije zbog očekivanih političkih zastoja. Privredni rast BiH će ove godine prema prognozi EK biti 1,5%, naredne godine 2% a 2025. godine 2,3%.

Brzi rast privrede Crne Gore nastavljen je ove godine usled snažne privatne potrošnje i dobre turističke sezone, ali Komisija prognozira pad sa 4,9% na 2,7% u 2024. i na 2,3% u 2025. Na to će uticati visoka inflacija, stroži uslovi finansiranja i unutrašnja politička fragmentiranost.

U Severnoj Makedoniji se posle usporavanja privrednog rasta u 2023. očekuje umereno ubrzanje, sa 2% na 2,7% u 2024. i 2,8% u 2025. Ključni pokretač očekivanog rasta biće domaća potražnja i veliki držani infrastrukturni projekti.

Prognoziran privredni rast Albanije za 2023. je 3,5%, koji će usporiti 2024. na 3,1% zbog manje privatne potrošnje, poskupjenja hrane i smanjenja investicija. Stabilizacija cena i finansijskih uslova će uticati na ponovno povećanje privatne potrošnje i investicije i rast izvoza,  što će ubrzati ekonomski rast na 3,7% u 2025.

Snižena prognoza rasta zone evra

Evropska komisija snizila je prognoze rasta u zoni evra za 2023. i 2024. na 0,6% odnosno 1,2% ukazujući na visoku inflaciju i zaoštravanje monetarne politike koji su imali "jači uticaj od predviđenog".

Prognoza rasta za 2023. spuštena je sa 0,8% za 20 zemalja koje koriste evro kao valutu, i za iduću godinu na 1,2 sa 1,3%, saopštila je Evropska komisija u Jesenjoj ekonomskoj prognozi u kojoj su revidirane cifre iz prethodne prognoze iz septembra.

Iako je rast cena najniži u poslednje dve godine, ostaje problematičan rast potrošačkih cena, navela je Komisija.

Brisel očekuje da će cene pasti manje od očekivanog 2024. i rast će biti 3,2% u odnosu na 2,9%, koliko je do sada prognozirano, a prognoza za 2023. godinu ostaje nepromenjena - 5,6%.

Čak i taj skroman očekivani privredni rast izložen je riziku zbog ruskog rata protiv Ukrajine i rata Izraela i Hamasa u Gazi. Za sada sukob Izraela i Hamasa nije pogodio snabdevanje naftom od bliskoistočnih proizvođača, kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, ali "postoji rizik za poremećaje u snabdevanju energijom koji bi potencijalno mogli da imaju značajan uticaj" na cene i globalni rast.

Dok privredni rast ostaje slab, nezaposlenost ostaje blizu rekordno niskih nivoa i privredni rast bi trebalo da se poboljša kako inflacija bude padala i ljudi budu imali više novca za potrošnju, saopštila je Evropska komisija.

Istovremeno državni deficiti i dugovi su pali posle skoka potrošnje za vreme pandemije kovida-19.

"Približavamo se kraju izazovne godine za privredu EU", rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.

"Jaki pritisci cena i zatezanje monetarne politike potrebne da ih obuzdaju, kao i slaba globalna tražnja, uticali su na domaćinstva i privredne subjekte", rekao je on.

"Gledajući na 2024. očekujemo skromno povećanje rasta kako se inflacija bude dalje smanjivala i tržište rada ostajalo otporno", rekao je on.

Izvor: DES/Beta

Foto: Beta/AP