U Evropskoj uniji privreda, posle dužeg perioda stagnacije beleži blagi rast i inflacija nastavlja da pada, a među zemljama kandidatima za članstvo, jači privredni rast od 4,2% se naredne godine očekuje u Srbiji, ocenila je Evropska komisija u jesenjoj ekonomskoj prognozi za 27 zemalja članica Unije i za devet zemalja kandidata.
U prognozi objavljenoj 15. novembra se ocenjuje da će rast BDP u Srbiji, nakon 4,2% sledeće godine, u 2026. blago porasti na 4,3%. Motor rasta je, kako se navodi, uglavnom domaća lična potrošnja za koju se očekuje da će se u naredne dve godine i povećati, a ujedno je rast podržan i liberalizacijom kreditne politike banaka i porastom potražnje u privredi i domaćinstvima za zajmovima.
Za 2025. godinu za Srbiju se procenjuje pad inflacije sa ovogodišnjih 4,7% na 3,7%, što bi bilo u okvirima ciljane inflacije Narodne banke Srbije od 3%, plus-minus 1,5 procentni poen.
Na izvoz će u Srbiji i dalje negativno delovati slaba inostrana potražnja, za koju se ocenjuje da će se postepeno blago poraviti tokom 2025. i 2026. godine.
U prognozi se, međutim, ocenjuje da će i uprkos takvim globalnim okolnostima Srbija nstaviti da širi svoje izvozno tržište zahvaljujući direktnim stranim investicijama u proizvodnju i njenom razvoju proizvodnih kapaciteta u proteklim godinama. Prognoza Komisije je dobra za uslužni sektor u Srbiji, i to prvenstveno zbog cvetanja IT sektora, poslovnog sektora i turizma.
Istovremeno, ocenjuje se da će spoljnotrgovinski deficit Srbije, koji je 2023. godine iznosio 2,6% BDP, u 2025. godini dostići 5% BDP, što je posledica pojačanog uvoza. Rizik za Srbiju, kako se navodi u analizi, predstavljaju relativno slabe prognoze rasta za njene glavne trgovinske partnere.
Opasnost je i da bi tvrdokorna inflacija mogla da ugrozi kupovnu moć. Domaću tražnju mogla bi da podstaknu ulaganja u organizaciju svetske izložbe EXPO 2027. ali bi ona mogla da donese i nepredvišenog porasta javnih ulaganja.
Evropska komisija konstatuje da u Srbiji tržište rada dobro funkcioniše, da je nezaposlenost smanjena, a ocenjuje se da bi znatno povećanje zarada, koje je 2023. godine iznosilo 14% moglo do 2026. godine da uspori na 7% uporedo sa padom inflacionih pritisaka. Ipak, prognozira se da će rast realnih zarada ostati u značajnoj meri pozitivan.
Budžetski deficit Srbije Komisija za ovu godinu prognozira na 2,9%, a za 2026. i 2027. očekuje da on bude 3%, pri čemu se za 2026. godinu projektuje blagi pad javnog duga sa prošlogodišnjih 48,4% BDP na 48% BDP.
U regionu, rast BDP od 4,2% se za 2025. prognozira i za Crnu Goru, ali se za tu zemlju kandidata za članstvo u EU, posle pada inflacije u svgustu na međugodišnju stopu od 2%, za sledćiu godinu prognozira njen porast. Crna Gora je ove godine do avgusta imala i budžetski suficit od 1,3%, ali su procene da će i tu doći do izvesnih pogoršanja zbog porasta plata, kao i da će zbog otplate dugova doći do porasta udela javnog duga u BDP.
Za Severnu Makedoniju Evropska komisija prognozira rast BDO od 2,6% u 2025. godini, ali i pad inflacije na oko2%. Prognozirani rast BDP Albanije je 3,6%, a i inflacija u granicama ciljanih 3%. Sličan privredni rast kao u Albaniji, od 3,8%, ali i blagi rast inflacije, prognoziran je i za Bosnu i Hercegovinu.
Za Evropsku uniju se u prognozi za sledeću godinu projektuje privredni rast od 1,5%, posle ovogodišnjeg skromnog rasta za koji se očekuje da će na kraju godine iznositi 0,9%. Rast je malo slabiji u zoni evra pa se za ovu godinu prognozira 0,8% a za sledeću 1,3%.
Evropska komisija, međutim, za EU prognozira nastavak pada inflacije koja je ove godine sa prognoziranih međugodišnjih 2,6% više nego dvostruko manja od prošlogodišnjih 6,4%, a u sledećoj godini bi trebalo da se spusti na stopu od 2,4%. Za zonu evra je za sledeću godinu prognozirana stopa inflacije od 2,1%.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EU
