Odluka Donalda Trampa da za državnog sekretara imenuje senatora Marka Rubija, a ne kao što su svi očekivali svog vernog sledbenika Ričarda Grenela, mogla bi da probudi nadu kod "žrtava srpske agresije na Balkanu", jer se Grenel uvek isticao svojim prosrpskim stavovima, piše 3. decembra berlinski dnevnik TAZ.
U komentaru stručnjaka za Balkan Aleksandera Roterta podseća se da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2023. godine Grenelu dodelio najviše državno odlikovanje za zasluge.
Grenel je, kako piše dnevnik, kao izaslanik za Balkan u prvom Trampovom Mandatu bio i odgovoran za pad tadašnje vlade kosovskog premiera Aljbina Kurtija.
"Političar koji vlada bez otužbi za korupciju uspeo je uz pomoć Evropske unije da znatno unapredi vladavinu prava, i u tome je Kosovo danas znatno ispred Srbije", ocenuje TAZ.
List piše da je Kurti 2020. godine rekao da je njegova vlada pala "zato što se ambasadoru Grenelu žurilo sa potpiše sporazum" o razmeni severnih delova Kosova za Preševsku dolinu, čemu se on usprotivio.
"To je moglo da izazove lančanu reakciju na multietničkom Balkanu. Deo Bosne u kojem dominiraju Srbi, Republika Srpska, mogla bi npr. da se priposji Srbiji, a Albanci u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori Kosovu", ocenjuje TAZ.
"Takav domino efekat mogao je za posledicu da ima i oružane sukobe. Ali je plan postalo nemoguće sprovesti jer je Haški tribunal optužio tadašnjeg predsednika Kosova Hažima Tačija za ratne zločine", piše dnevnik
List navodi da "nije nikakva tajna da su vlasti Srbije i RS sa uzbuđenjem prizivale pobedu Trampa" na predsedničkim izborima u SAD, a da je posle njegovog trijumfa lider RS Milorad Dodik u svojoj predsedničkoj rezidenciji u Banjaluci upriličio čak i pobedničku žurku.
Međutim, niko ne može da predvidi Trampovu politiku, piše TAZ dodajući da je on u prvom mandatu doneo nekoliko iznenađujućih odluka, kao što je naoružavanje Ukrajine efikasnim projektilima Džavelin. A od 2017. je usledilo i pooštravanje finansijskih sankcija upravo protiv "secesionistiškog predsednika RS Dodika i negove vlade".
"Postavlja se pitanje da li je Tramp zaista spreman da se kocka sa dva najvažnija mirovna projekta pod vođstvom SAD posle Maršalovog plana - Bosnom i Kosovom, drugim rečima da ih prepusti Srbiji? Ako bi Beograd pokušao da realizuje 'srpski svet', pobednik bi bila Moskva", piše TAZ.
List piše da su "Vučić i Dodik de fakto predstraža (ruskog predsednika Vladimira) Putina na Balkanu", i da bi on u slučaju uspeha Srbije prek tih saveznika "dobio značajan uticaj u unutrašnjem dvorištu NATO i EU. "Takav haos u prilog Moskvi učinio bi da Tramp deluje kao gubitnik, slično kao što je za (Džoa) Bajdena bio Avganistan", ocenjuje TAZ.
"Bez obzira na Trampovu politiku na Balkanu, EU bi trebalo da ispuni svoju istorijsku odgovornost i izvuče pouke iz teških grešaka 1990-ih godina. Za to bi bilo potrebno značajno pojačanje mirovnih snaga Altea u BiH, i sa britanskim vojnicima, da bi se sprečila srpska secesija i odvratila srpska agresija. Ako EU nije spremna za to, treba da opremi legitimne oružane snage BiH tako da mogu da se odbrane od novog napada", piše u komentaru Aleksandera Roterta u TAZ.
Aleksander Rotert je politolog. Od 1991. godine se bavi istraživanjem bivše Jugoslavije. Na prostoru bivše SFRJ radio je više od dve decenije na različitim dužnotima, uključujući UN, NATO, OEBS i Kancelariju visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
