Bes i nezadovoljstvo naroda na Balkanu korumpiranim i nesposobnim vlastima i nepotizmom manifestuje se na sasvim različite načine, što se vidi na primeru Srbije i Rumunije, i ponekad se nameće pitanje da li je Balkan osuđen da se večito vrti u krugu, piše 24. marta dnevnik Noje cirher cajtung (NZZ).
"Slike protesta na Balkanu ne bi mogle da budu različitije - u Srbiji mladi ljudi pešače kroz celu zemlju, raspoloženi i bez nasilja. Samo nekoliko stotina kilometara istočnije, u Rumuniji, frustrirani građani se okupljaju oko ekstremno desnih partija. Njihovi lideri obožavaju fašiste iz vremena između dva rata i zalažu se za odvajanje od Zapada", piše NZZ.
Švajcarski dnevnik ocenjuje da, ako se malo bolje pogleda, obe pojave imaju isti uzrok, a to je "duboko otuđenje građana od državne političke klase, koja ne radi ono zbog čega je birana, i od institucija, koje su podmitljive".
Uspon desnice u Rumuniji, piše dnevnik, nije se dogodio preko noći i već je proteklih godina bilo desničarski obojenih protesta zbog skandala za koje su optuživane vlasti.
"Ali razlog za nezadovoljstvo je puno dublji. To je bes zbog korupcije i nepotizma i sa tim povezanim bogaćenjem pojedinaca, i zbog nemara mnogih. Političari okreću glavu i stvorili su niše bez zakona za privredu. Za okretanje glave bivaju plaćani. Pravosuđe je pasivno i takođe zarađuje", piše list.
U Rumuniji, prema pisanju dnevnika, desnica uspešno kanališe bes građana, pre svega u ruralnim područjima koja su naseljena starcima, i u kojima vladaju bezperspektivnost i masovni odlazak u inostranstvo.
U Srbiji su problemi slični, ali je politička reakcija potpuno drugačija, piše NZZ, navodeći da u Srbiji demonstranti traže samo da državni organi obavljaju svoj posao i istraže nesreću u Novom Sadu, ali da to "ništa ne znači u državi u državi u kojoj vladajuća partija kontroliše sve institucije i praktično je ukinula podelu vlasti".
"U sistemu koji počiva na gotovo neograničenoj vlasti predsednika Aleksandra Vučića, traženje pravde i reda je subverzivan čin", piše NZZ.
Dnevnik prenosi ocenu srpsko-američkog ekonomiste Branka Milanovića, da potpuna decentralizacija protesta predstavlja njihovo "prokletstvo i blagoslov" jer omogućava opstanak pokreta sastavljenog od politički vrlo heterogenih snaga, ali je ujedno i prepreka za transformaciju u partiju "sa imenom, programom i hijerarhijom" koja bi mogla na demokratski način da izazove Vučića.
Milanović je, piše dnevnik, sklon pesimističnoj oceni da je Balkan osuđen na to da njegovi progresivni građanski pokreti propadaju. Srbija kao i Rusija ili Argentina ima istoriju koja se vrti u krug, u kojoj se stalno igra ista predstava samo sa različitim akterima.
"Bilo da je reč o 1825, 1925, ili 2025, Srbijom je uvek vladao autoritarni vođa, koji se kaobajagi kvazidemokratski konsultovao sa narodom, ali se prava moć hranila njegovom klijentelom, koja je svoje bogaćenje nagrađivala lojalnošću", ocenio je Milanović, a prenosi NZZ.
Švajcarski dnevnik ipak piše da je takav fatalizam upitan, jer polazi od toga da na Balkanu građansko društvo nije moguće. "Previđa da se Srbija 2000. godine, posle olovnih godina (Slobodana) Miloševića) već jednom usudila na novi početak, koji je pod harizmatičnim Zoranom Đinđićem mogao da bude uspešan", piše NZZ.
"Ne znamo ni da li će sadašnji protest prerasti u političku snagu koja će moći demokratski da smeni Vučićev sistem. Istorija je otvoren proces, pa i na Balkanu", piše dnevnik.
Evropska unija, piše NZZ, što se Srbije tiče, treba da se oprosti od ideje da je Vučić garant stabilnosti u regionu, jer ako je to "možda nekada i bio", sada bi mogao da postane faktor rizika.
"Sa BiH na zapadu i Kosovom na jugu, Srbija se graniči sa dva krizna žarišta. Na oba Vučić ima direktan uticaj preko svoj saveznika u Republici Srpskoj i na severu Kosova. I tu Evropa i SAD (ako su još zainteresovane) treba da budu oprezne. Otvorena kriza u susedstvu mogla bi za Vučića da bude izgovor da se po kratkom postupku obračuna sa građanskim pokretom", ocenjuje NZZ.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
