Evropska komisija predviđa da će ekonomija Srbije nastaviti snažno da raste ali i ukazuje na rizike na domaćem i međunarodnom planu, uključujući pretnju potencijalnim američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS).
U prolećnim ekonomskim prognozama Evropske komisije objavljenim 19. maja Srbiji se za 2025. prognozira rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2% a u 2026. godini od 3,8%.
Srbija je u 2024. zabeležila ekonomski rast od 3,9%.
Komisija očekuje da privredni rast Srbije i dalje bude vođen uglavnom domaćom tražnjom zahvaljujući rastućim investicijama i privatnoj potrošnji u uslovima snažnog tržišta rada.
Kada je reč o rizicima po rast, ukazuje se da tražnja u zemljama vodećim trgovinskim partnerima Srbije iz zone evra, posebno Nemačke, ostaje slaba.
Navodi se i da se ekonomsko raspoloženje u periodu januar-april ove godine stalno pogoršavalo zbog višemesečnih političkih nemira i protesta i blokada predvođenih studentima.
Dalje se ocenjuje da bi snažne direktne strane investicije, koje su temelj ekspanzije srpske ekonomije, mogle da trpe zbog slabijeg raspoloženja investitora u uslovima kontinuirane političke neizvesnosti, dok bi sprovođenje javnih investicija moglo da kasni.
"Globalne trgovinske tenzije i pretnja potencijalnim američkim sankcijama protiv NIS prdstavljaju dodatne izazove za perspektive rasta (Srbije)", navodi se u Komisijinim prognozama.
Među zemljama Zapadnog Balkana, najveći rast BDP u 2025. imaće Albanija, od 3,6%, rast u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji će biti 3% a u Bosni i Hercegovini 2%.
Za 2026. Komisija Albaniji predviđa rast od 3,5%, Crnoj Gori 3,2%, BiH 2,3 a Severnoj Makedoniji 3,1%.
U 27 članica EU Komisija u 2025. očekuje rast BDP od 1,1% a u zoni evra od 0,9%, što je na nivou 2024.
Iduće godine bi rast trebalo da ojača na 1,5% u EU i 1,4% u zoni evra.
Kao rizike za ekonomski rast EU Komisija je navela da bi dalja fragmentacija svetske trgovine mogla da umanji rast BDP i ponovo pokrene inflatorne pritiske. Rizik po rast mogle bi da budu i katastrofe izazvane klimatskim promenama koje su sve češće.
S druge strane, dalja deeskalacija trgovinskih tenzija EU i SAD ili brža ekspanzija trgovine EU sa drugim zemljama, uključujući kroz nove sporazume o slobodnoj trgovini, pozitivno bi delovala na rast.
Pozitivno bi mogla da utiče i povećana potrošnja za odbranu, ocenila je Komisija ističući da bi produbljivanje jedinstvenog tržišta i štedna i investiciona unija, kao i sprovođenje abiciozne refrime za pojednostavljenje procedura mogli dodatno da ojačaju otpornost ekonomije EU.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC - Audiovisual Service/Nicolas Landemard
