Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu izjavila je da bi predstojeći samit Berlinskog procesa, ako se poltičari dogovore, mogao da donese značajne promene za prosečne građane na Zapadnom Balkanu.
U intervjuu agencji Beta, Bregu je ukazala da stopa rizika od siromaštva u regionu raste i da ni jedna od šest ekonomija Zapadnog Balkana, prema projekcijama MMF, ni 2027. neće dostići stopu rasta iz 2021, naglasivši da upravo u vremenima krize regionalna saradnja dolazi do izražaja.
Ona je dodala da je ponderisani prosečni rast BDP šest ekonomija Zapadnog Balkana u 2021. godini iznosio 7,6% ali da je tako visoka stopa rasta BDP došla zahvaljujući smanjenju rasta od 3,1% iz 2020. godine koja je referentna i da je "predviđena ovogodišnja stopa rasta BDP na mnogo manjem nivou s obzirom da je region u velikoj meri povezan sa evrozonom".
Ukazavši da rast inflacije nesrazmerno pogađa siromašne, Bregu je izrazila bojazan da bi "s obzirom da stanovništvo u regionu Zapadnog Balkana troši više od 50% budžeta na hranu, piće, električnu energiju, gas i druga goriva, više domaćinstava moglo biti gurnuto u siromaštvo, a posebno imajući na umu da su stope rizika od siromaštva u regionu ionako već visoke i veće od proseka EU od 21,9% stanovništva".
Bregu je istakla da kriza "poziva na trezveno razmišljanje o izazovima, slabim tačkama, ali i mogućnostima" i da upravo tu regionalna saradnja dolazi do izražaja podsetivši na saradnju u vreme pandemije i na uspostavljanje regiona bez rominga, kao na dobre primere.
Bregu je rekla da veruje da "regionalna ekonomska integracija na Zapadnom Balkanu nije samostalan proces ako ga ne prate konkretni planovi i jasna mapa puta o tome kako i kada će Zapadni Balkan početi sa konkretnim procesom postepenog približavanja EU".
"Ili, drugim rečima, kada će početi da usklađuje politike i pristupa jedinstvenom tržištu, kako je to s pravom predsednica (EK) Fon der Lajen predložila za Ukrajinu", dodala je.
U tom kontekstu, rekla je Bregu, "pokretanje dugo očekivanih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom predstavljalo je dobrodošao prikaz geopolitičke zrelosti Evrope koja nema taj luksuz da se sa ratom na svom kontinentu suoči još i sa novom bezbednosnom krizom na Balkanu".
"Nadam se da će se Bosni i Hercegovini odobriti kandidatski status, kao i bezvizni režim Kosovarima. Time se šalje dobra poruka građanima", dodala je.
Bregu je podsetila i da je prvi put u osam godina u istraživanju Balkan barometar zabeležen negativan trend i pad podrške evropskoj integraciji, pri čemu je 60% građana Zapadnog Balkana smatralo članstvo u EU dobrom stvari.
"Povećanje pesimizma među građanima u pogledu toga da se njihova ekonomija nikada neće pridružiti EU nam je palo jako teško. Prošle godine bilo ih je 22%, a ove 28%", rekla je.
Bregu je ukazala i da je samo u 2018. godini region Zapadnog Balkana izgubio 1,3% svog ukupnog stanovništva, pri čemu se to odnosi samo na one koju su zakonito migrirali u EU.
"Uopšteno govoreći, pretnja od depopulacije se nadvila nad celom jugoistočnom Evropom, koja bi mogla da izgubi skoro 30 miliona ljudi u ovom veku, a to još nisu ni pesimistična predviđanja", istakla je.
Govoreći o energetskoj situaciji, Zelenoj agendi i predstojećoj zimi, Bregu je rekla da "kaskadni efekat većih cena energije i nafte dovodi do većih cena prevoza" što bi, prema predviđanjima Svetska banke, moglo da "utiče na dolazak dijaspore na Zapadni Balkan i priliv doznaka".
"Region je već zabeležio manji pad priliva doznaka, dok su prosečni prilivi neto doznaka, kao procenat BDP, pali sa 7,1% iz 2021. godine na 6,6% u 2022", rekla je.
Bregu je rekla i da će se prema predviđanjima Svetske banke, srednja vrednost javnog duga povećati sa 39,6 na 46,4% BDP u 2022. godini.
"U prevodu, toliki je deo BDP u našem regionu koji bi mogao da ode na snabdevanje energijom, što će uticati na spremnost i sposobnost vlada regiona da sprovode Zelenu agendu za Zapadni Balkan. Da bi se ova agenda sprovela, trebaće nam, dakle, više finansijskih sredstava, planova dekarbonizacije, sinergija sa instrumentima Evropske unije, odgovarajućih informativnih kampanja...", dodala je.
Bregu veruje da Zapadni Balkan treba da traži održiv sistem obezbeđivanja snabdevanja energijom i da "jedini pravi put podrazumeva dobru perspektivu zelenog rasta i brži prelazak na čistu energiju, što bi dovelo do zelenijih i samostalnijih energetskih sistema".
"Uprkos trenutnoj teškoj situaciji na tržištu energije, sa velikim skokom cena energije i visokim stepenom ranjivosti na ove nagle promene u cenama, naš region treba da ostane na putu reformi usmerenih na dekarbonizaciju", rekla je.
Prema njenim rečima razlog je to što "dekarbonizacija sistema električne energije može da pruži kako bezbednost tako i pristupačnost", a tome treba dodati i "socijalne elemente poput zdravlja ili dobrobiti građana, koji treba da budu polazna tačka svakog donosioca politika".
Bregu je naglasila da je održiva vizija u središtu Zelene agende za Zapadni Balkan koju Savet za regionalnu saradnju koordiniše dodajući da je krajnje vreme da region u svoje ruke preuzme sprovođenje regionalnog strateškog okvira za postizanje nulte stope emisije.
"Za to je potreban opšti konsenzus o viziji i vremenski određenoj dinamici dekarbonizacije, kao i povezivanje tržišta kako unutar regiona tako i sa EU, ili, kako mi to zovemo, postepeno povezivanje sa politikama EU. Povezivanje energetskih tržišta EU i Zapadnog Balkana je jedini put napred", ukazala je Bregu u pisanom intervjuu za Betu.
Prema njenim rečima regionalni pristup je deo rešenja za aktuelne izazove energetske bezbednosti.
"Kada nas okolnosti razdvajaju, put napred je da radimo zajedno", rekla je i dodala da je "podsticanje regionalne integracije i saradnje radi deljenja rezervi, kao i trgovine električnom energijom, te brže stvaranje regionalnog energetskog tržišta radi iskorištavanja komplementarnih izvora energije dobitna kombinacija za sve".
"To je ujedno i izuzetno dobra prilika da se iskoristi relativno malo geografsko prisustvo, kao i zajedničke istorijske, ali i infrastrukturne mreže. Regionalno integrisanim sistemom električne energije smanjuju se troškovi za potrošače, a regionalna saradnja je bez sumnje nužna da se podeli teret prelaska sa uglja na čistu energiju", dodala je Bregu.
Bregu je međutim naglasila da Zapadni Balkan "ne može samostalno izneti ovaj proces" i da "EU mora da već od faze projektovanja, a ne naknadno, što je više moguće uvrsti region u svoje mere, rešenja i inicijative vezane za ovo pitanje".
"Koordinisano delovanje i pokazivanje solidarnosti u regionu je važno, ali je jednako važna i koordinacija i solidarnost sa zemljama članicama EU", dodala je.
Bregu je rekla da će u naredne dve nedelje učestvovati na sastancima ministara spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, ekonomije i energetike sa Zapadnog Balkana, a potom i na samitu šefova država i vlada Zapadnog Balkana i EU 3. novembra u Berlinu.
Ona je izrazila uverenje da će Berlinski proces dva dobro početi i da bi naredne dve nedelje ako se političari dogovore mogle da donesu značajnu promenu za prosečne građane Zapadnog Balkana.
Ministarske sastanke i samit, kao i prateće forume mladih, civilnog društva i privrednika, prema njenim rečima, organizuje vlada Nemačke kao deo godišnjeg susreta Zapadnog Balkana i EU u okviru Berlinskog procesa a glavne teme samita ove godine su energetska bezbednost, zeleni program i zajedničko regionalno tržište.
Bregu je podsetila da su prošle skoro dve godine od usvajanja programa za zajedničko regionalno tržište u Sofiji i da zagovaranje regionalnih programa nije uvek bilo lako, ali da su "otvaranje zelenih koridora tokom pandemije i regionalni sporazum o smanjenju cena rominga koji je omogućio ukidanje rominga na Zapadnom Balkanu od jula 2021. bili tračak svetlosti u neizvesnim vremenima".
Naglasila je da je "došlo vreme da se krene napred, da se ubrzaju i pojačaju aktivnosti, te da se nastavi sa ostvarivanjem rezultata, odnosno stvarnih, opipljivih koristi za građane ovog regiona".
Građani regiona, prema rečima Bregu, trebalo bi da mogu da studiraju, sprovode istraživanja, ili rade gde god žele u regionu, da putuju samo sa ličnom kartom, da imaju čistiji vazduh, kao i obezbeđene, čiste i pristupačne izvore energije.
"Treba snažnije da krenemo napred i stvorimo region u kojem naši mladi i naša deca žele da ostanu. Stoga oprezno optimistična iščekujem naredne dve nedelje u nadi da će 3. novembra posvećenost napretku i saradnji u regionu biti nikada veća... Bilo bi mi drago da ovu zaista tešku 2022. godinu završimo u pozitivnijem duhu", dodala je generalna sekretarka RCC Majlinda Bregu u intervjuu Beti.
Izvor: Beta
Foto: BETAPHOTO/RCC/Armand Habazaj
