Dok je za neke u EU povratak Donalda Trampa u Belu kuću strašna stvar, za druge je razlog za slavlje - tako su na Balkanu, gde zemlje poput Srbije i BiH godinama čekaju da se priključe EU, podsticaj dobile desničarske političke snage kojima je Trampov pogled na svet bliži.

Briselski Magazin Parlament (The Parliament Magazine) piše da bi Trampov povratak mogao da predstavlja problem za posustalu agendu proširenja EU. Naime, oni iz tabora krajnje desnice mogli bi to da iskoriste da pojačaju svoju nacionalističku retoriku.

Kurt Basuner iz berlinskog Saveta za demokratizaciju politike rekao je za Parlament da su se mnogi nadali da će se  Tramp vratiti i da će u tom slučaju morati da budu mnogo manje uzdržani.

Magazin podseća da je napredak kandidata za EU spor i da je najverovatnija prva nova članica sa Balkana Crna Gora.

Dalje navodi da Srbija, pod predsednikom Aleksandrom Vučićem, nastoji da igra na obe strane dodajući da je Vučić "vitlao svojim nacionalističkim akreditivima", kao onda kada je bio ogrnut srpskom zastavom u UN dok se razgovaralo o obeležavanju genocida u Srebrenici.

I dalje su, piše briselski mesečnik, prisutne etničke tenzije. Prošle godine Srbija i Republika Srpska usvojile su "svesrpsku deklaraciju" koja nastoji da poništi post-dejtonsko rešenje i ponovo vrati Kosovo u Srbiju.

"U Srbiji su Trampa videli kao šansu da stvore veliku Srbiju", rekao je za Parlament hrvatski evroposlanik Tomislav Sokol.

Podseća se da je Tramp u prvom mandatu imenovao Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za pregovore Srbije i Kosova. Sada je Grenel imenovan za izaslanika za specijalne misije.

Kada je reč o EU, u tekstu se podseća da su Kopenhaški kriterijumi uslov da se neka zemlja kvalifikuje za pristupanje Uniji a da se na Balkanu baš i ne drže vrednosti demokratije.

Zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne poslove Vesela Černeva rekla je za Parlament da, ako pogledamo Trampove govore do sada, on nema veze sa vrednostima demokratije i ljudskih prava.  

"Mislim da će mnogi od lidera u tim zemljama njegov povratak u Belu kuću videti kao blanko ček", rekla je Černeva.

Magazin dalje navodi da je EU stavila proširenje više u bezbednosni kontekst pošto Brisel sve više uviđa potrebu da u svoje okrilje stavi više zemalja kako ne bi pale u okrilje Rusije.

"Posle 24. februara 2022. došlo je do strateškog preispitivanja evropske bezbednosti i to je deo argumenata zašto EU treba da se proširi", rekao je Basuner i dodao: "Ali kakvu EU želite?".

Neki tvrde da je put u članstvo u EU postao više transakcijski nego zasnovan na vrednostima. Navodi se da su 2024. Srbija i EU potpisale sporazum o projektu rudarenja litijuma, uprkos ekološkim protestima u Srbiji i optužbama da se time potkopava Zeleni dogovor EU.

Basuner je rekao da je EU prešla put od nepoštenih izbora (u Srbiji) u decembru do: "Hej, imamo odlično partnerstvo" u julu.

U tekstu se dalje govori o uticaju komercijalnih interesa mađarskog premijera Viktora Orbana u nekim zemljama Zapadnog Balkana. Dodaje se da se uticaj proteže i sa druge strane Atlantika, gde se misli na poslove sa nekretninama Trampovog zeta Džareda Kušnera u Srbiji i Albaniji.

Prema rečima Černeve, kako EU odugovlači obećanja o članstvu, balkanske države teže sopstvenim interesima, što može biti bliže Trampovom prioritetu "da izabere svoje saveznike".

Međutim, EU igra sličnu igru - proširenje sve više postaje deo interesa da se zemlje povuku iz ruske orbite a pod Trampom je nejasno na koju stranu bi SAD mogle da se nagnu, zaključuje se u tekstu u Magazinu Parlament.  

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Pixabay.com