Evropska komisija daje punu podršku nemačko-francuskom predlogu za rešavanje spora Beograda i Prištine, izjavila je 3. novembra u Berlinu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
“Dijalog je neophodan i pozivamo obe strane da ostvare napredak”, kazala je Fon der Lajen na kraju samita Berlinskog procesa na zajedničkoj konferenciji sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i albanskim premijerom Edijem Ramom.
Fon der Lajen je istakla da je potrebno ubrzati proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, ali da taj proces mora biti u potpunosti zasnovan na zaslugama i da ne postoji “rigidan vremenski okvir”.
“Što se brže sprovode reforme, brži će biti proces pristupanja i obrnuto, bez primene reformi proces će biti usporen”, rekla je predsednica EK.
Nova metodologija pristupnih pregovora, dodala je, ima za cilj da se ubrza proces ako postoji spremnost da se naporno radi na osnovnim pitanjima vladavine prava i principijelnih vrednosti EU.
“U ovom trenutku osećamo vetar promene i zbog geopolitičke situacije je važno da poguramo proces pristupanja Zapadnog Balkana. Želimo da naši prijatelji budu u EU”, kazala je Fon der Lajen.
Pored procesa proširenja EU, Fon der Lajen je istkla važnost Berlinskog procesa čiji je cilj, kako je rekla, produbljivanje ekonomske integracije.
“Regionalna integracija i razvoj zajedničkog regionalnog tržišta veoma su važni za integraciju regiona u jedinstveno tržište EU”, kazala je Fon der Lajen, istakavši važnost tri regionalna sporazuma koja su danas potpisali premijeri šest zemalja Zapadnog Balkana za ostvarenje tih ciljeva.
Nemački kancelar je rekao da je jačanje regionalne saradnje ključno za ubrzanje procesa proširenja i da se moraju rešiti bilateralni sporovi između zemalja Zapadnog Balkana.
“Srbija i Kosovo moraju da postignu sporazum i mi i francuska vlada i EK dajemo sve od sebe da to omogućimo”, rekao je Šolc i dodao da se vode aktivni razgovori s obe strane.
Šolc je izrazio nadu da će dve strane postići razumevanje i da će uskoro moći da se vidi pozitivan ishod.
Nemački kancelar je ponovo istakao svoju principijelnu podršku prijemu zemalja Zapadnog Balkana u EU.
"Mesto tih šest država Zapadnog Balkana je u EU. One su deo Evrope i deo evropske porodice. Zato se zalažem za proširenje EU državama Zapadnog Balkana", rekao je Šolc.
Berlinski proces je, dodao je, veoma važan za uspeh procesa proširenja koji je dodatno dobio na važnosti posle napada Rusije na Ukrajinu.
Premijer Albanije, koja će biti domaćin narednog samita Berlinskog procesa, rekao je da Srbija i Kosovo imaju veliku priliku da reše spor i da se nada će dve strane razumeti da je vreme da to vide kao “važan doprinos celoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi”.
Rama je ocenio da se Berlinski proces pokazao kao dobar i efikasan kada je u pitanju političko razumevanje i jačanje osećaja pripadanja istom prostoru.
“Sada je vreme da proces učinimo konkretnijim, doslednijim, da damo odgovore na pitanja kao što su odliv mozgova, bolje plate, bolji kvalitet života”, kazao je Rama.
Prema njegovim rečima, saradnja EU i Zapadnog Balkana je danas na potpuno drugom nivou, a prostor dijaloga, razumevanja i zajedničkih napora je u velikoj meri povećan.
Rama je istakao da zemlje Zapadnog Balkana moraju da urade svoj domaći zadatak da bi postale članice EU i da to ne treba da se promeni.
“Potreban je rad da bismo postali punopravne članice, rad koji unapređuje naš učinak i čini naše zemlje funkcionalnim demokratijama. Ne trebaju nam popusti”, kazao je Rama.
Milijardu evra pomoći EU za Zapadni Balkan da prevaziđe energetsku krizu
Evropska komisija će izdvojiti milijardu evra pomoći za Zapadni Balkan za prevazilaženje energetske krize, koja će biti dostupna u januaru, najavila je u Berlinu predsednica Evropske komisije.
Prvi deo paketa od 500 miliona evra biće u obliku grantova za pomoć domaćinstvima i privrednicima koji su najteže pogođeni krizom.
Paket finansijske podrške će biti usvojen u decembru i dostupan u januaru, kazala je Fon der Lajen na konferenciji za novinare na kraju samita Berlinskog procesa.
Drugi deo pomoći, takođe 500 miliona evra u grantovima, biće namenjen investicijama u energetsku infrastrukturu, obnovljive izvore i energetsku efikasnost.
Kako je navela, to se uglavnom odnosi na gasne interkonektore kako bi se izgradila zajednička mreža i interkonekcija u regionu sa EU.
“Veoma je važno ulagati u obnovljivu energiju jer nam to daje nezavisnost, čistu energiju i otvara radna mesta”, kazala je Fon der Lajen.
Dodala je da će se raditi i na sigurnosti snabdevanja unapređenjem međusobnog pristupa energetskim cevovodima i skladištima, što će pomoći u slučaju da se neka od zemalja nađe u problemu.
“EU i Zapadni Balkan će harmonizovati svoje planove i mere za krizne i vanredne situacije, u duhu solidarnosti i veće otpornosti”, rekla je Fon der Lajen.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
