Na nedavnom samitu Berlinskog procesa predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je paket grantova od milijardu evra za energetiku Zapadnog Balkana u cilju rešavanja neposrednih posledica energetske krize. Međutim, stručnjakinja za energetiku Pipa Galop ukazuje na mogućnost da ta sredstva završe u "besmislenoj gasnoj infrastrukturi".
Evopska komisija obećala je 500 miliona evra budzetske podrške do januara za pomoć domaćinstvima i malim i srednjim preduzećima i još toliko za energetsku diverzifikaciju, proizvodnju obnovljive energije i povezivanje mreža za gas i struju kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
Savetnica za energetiku Jugoistočne Evrope iz mreže CEE Benkvoč (CEE Bankwatch Network) pita se da li je reč o "novom" novcu ili je samo "preimenovan" deo od regionu već obećanih devet milijardi u sklopu IPA. "To tek treba da bude razjašnjeno", napisala je Galop u blogu objavljenom na bankwatch.org.
Kako je dodala, nejasno je i zašto nisu najavljena sredstva za Crnu Goru, kao i da li će novac odobren u žurbi biti upotreljen na što je više moguće efikasan i strateški način.
"Ali, bez obzira koji je izvor novca, neverovatno je da predsednica Komisije opet promoviše fosilno gorivo (gas) na Zapadnom Balkanu", navela ja Galop podsećajući da je 36 organizacija civilnog društva sa Zapadnog Balkana u pismu Fon der Lajen već tražilo da EK prestane to da radi.
Zapadni Balkan nije zavisan od gasa kao EU i zato je neophodno, smatra Galop, da se spreči veći dotok tog energenta u region. "Ideja da je gas neophodan kao korak ka dekarbonizaciji proizvod je ekstenzivnog lobiranja industrije gasa, nije tehnološka ili ekonomska realnost", rekla je ona.
Kako je navela, gas je fosilno gorivo kao i ugalj i narednih decenija treba postepeno da bude izbačen iz upotrebe, tako da nema smisla graditi skupu novu infrastrukturu za gas. Iskustvo regiona sa ugljem pokazalo je da su potrebne decenije da se neko gorivo isključi iz energetskog miksa kada jednom u njega uđe.
Galop dalje piše da je ruska agresija na Ukrajinu ponovo ukazala da je povećanje zavisnosti od uvoznog goriva, posebno od autoritarnih režima poput azerbejdžanskog, nema smisla. "Neshvatljivo je da EU do sada nije naučila tu lekciju", istakla je.
Pored toga, najveći deo gasne infrastrukture Azerbejdžana delom je u vlasništvu ruskog Lukoila, što takođe donosi Rusiji poreski prihod i potencijalno osetljive informacije.
EK često govori da gasna infrastruktura na Zapadnom Balkanu može da se koristi u budućnosti za obnovljivi gas ali za do sada nije bilo dokaza tome u prilog. Prema rečima ekspertkinje, nikada neće biti dovoljno dostupnog obnovljivog gasa da se napune velike gasne mreže a vodonik i inače traži drugačije tehničke standarde od fosilnog gasa.
Kako je dodala, milijardu evra je malo za trenutnu krizu ako se pogleda na milijarde već potrošene na uvoz struje (npr. Srbija).
Ako se taj novac troši na investicije koje zaista pomažu domaćinstivma, poput solarnih krovova, izolacije stanova i toplotnih pumpi, ili na smanjenje gubitaka u distributivnom mreži, to može da pomogne, rekla je Galop.
Ona je zaključila da EU mora da prestane da promoviše gas u regionu želi da ima kredibilitet u unapređenju održive energetske tranzicije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Shutterstock.com
