Dok EU nastoji da odgovori na izazove sve nestabilnijeg bezbednosnog okruženja, puno angažovanje sa regionom Zapadnog Balkana - politički, operativno i ekonomski, nudi stratešku priliku za jačanje otpornosti, autonomije i spremnosti širom Evrope, ocenjuju analitičari Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
Zemlje Zapadnog Balkana, iako još nisu članice EU, dokazale su Uniji svoju vrednost u sektoru odbrane kao oni koji joj doprinose i partneri i taj doprinos je pravovremen i neophodan dok se EU suočava sa posledicama rata u Ukrajini i potencijalnim promenama u transatlantskim bezbednosnim odnosima, navodi se u izveštaju ELIAMEP.
Istovremeno se ocenjuje da cilj nedavnih inicijativa EU, poput Evropske strategije za odbrambenu industriju iz 2024. i Bele knjige o evropskoj odbrani iz 2025, jeste poboljšanje kolektivne spremnosti i industrijskih kapaciteta, ali da još nije dostignut pun kapacitet regionalnih partnerstava na planu odbrane, posebno sa Zapadnim Balkanom.
Potencijal regiona zasnovan je na značajnim investicijama u nacionalne odbrambene kapacitete, uključujući kupovinu evropskih vojnih proizvoda, ali i unapređenje vlastitih odbrambenih industrija, smatraju autori izveštaja, istraživači Ana Krstinovska i Alesandro Marone.
U izveštaju se navodi i da je većina zemalja u regionu pružila značajnu podršku Ukrajini i da učestvuje u misijama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. Takođe doprinose strateškim funkcijama, kao što su vojna mobilnost i medicinska podrška, preuzimajući povećanu odgovornost za bezbednost u Jugoistočnoj Evropi.
Ukazuje se i da su postojeći kapaciteti Zapadnog Balkana usklađeni sa nekoliko odbrambenih prioriteta EU iz agende "Spremnost 2030", posebno u proizvodnji artiljerijske municije, sistemima dronova i logisitike.
Kako se ističe u izveštaju "Zanemareni evropski saveznici: Zašto je Zapadni Balkan važan za odbrambenu spremnost EU", integracija kapaciteta regiona u okvire EU podstakla bi spremnost Evrope za sukobe visokog intenziteta.
Ukazuje se i da odbrambena i politika proiširenja EU često funckionišu odvojeno i da Unija mora da usvoji više sinergijski pristup koristeći doprinose Zapadnog Balkana u odbrani kao razlog za ubrzanje njegove integracije u EU.
"U tom smislu, potpuno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i unapređenje vladavine prava na Zapadnom Balkanu jednako su važni kao i materijalni doprinos regiona", istakli su Krstinovska i Marone.
Zapadni Balkan je napredovao od kupca u oblasti odbrane do uloge onoga ko proaktivno doprinosi evropskoj odbrani i, ističu autori izveštaja, rastuće investicije, operativne obaveze, industrijski kapaciteti i strateška lokacija čine ga nezamenljivim saveznicima EU.
U izveštaju neprofitnog instituta iz Atine daju se i preporuke kako bi se najbolje iskoristio potencijal regiona u odbrani, uključujući otvaranje formalnih puteva za njegovo učešće u odbrambenim inicijativama EU.
Preporučuju se i obezbeđenje ciljanih investicija EU u odbramenu i industriju dvojne namene na Zapadnom Balkanu kako bi se povećali proizvodni kapaciteti i omogućila zajednička ulaganja sa kompanijama iz EU, kao i zajedničke nabavke i obuka.
Među preporukama je i davanje prioriteta finansiranju infrastrukture za dvojnu namenu u regionu radi podsticanja vojne mobilnosti i logističke otpornosti i takođe jačanje vladavine prava i mehanizama za borbu protiv korupcije na Zapadnom Balkanu kako bi se obezbedilo odgovorno korišćenje povećanih budžeta za odbranu.
Autori predlažu i korišćenje saradnje u odbrani kao strateškog podsticaja za oživljavanje proširenja EU, kao i podržavanje dugoročnih partnerstava između malih i srednjih preduzeća u sektoru odbrane sa Zapadnog Balkana i EU radi integracije proizvođača iz regiona u evropske lance snabdevanja i inovacione ekosisteme.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE/Marijana Jankovic
