Istraživači dva evropska instituta procenjuju da bi proizvodnja tenkova i pešadijskih vozila u EU trebalo da se ušestostruči da bi se uskladila sa tempom naoružavanja Rusije.
Evropske zemlje danas investiraju u odbranu mnogo više nego pre tri godine ali to povećanje neće se nužno pretvoriti u povećanje vojnih kapaciteta na koje Evropa cilja do 2030, upozorili su stručnjaci Instituta Brugel i Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila.
Dostizanje cilja za 2030. u odbrani, kako su ocenili, neće zahtevati samo veću upotrebu evropskih nabavki i konkurenciju između proizvođača da bi se smanjile cene, već i usklađene napore na modernizaciji oružanih snaga i davanje prioriteta novim tehnologijama.
Evropski nezavisni instituti pratli su vojnu proizvodnju Rusije, pored vojnih porudžbina Nemačke, Britanije, Poljske i, u nešto manjoj meri, Francuske u periodu 2020-2025. Izveštaj uključuje i podake o proizvodnji, brojnosti radne snage i uvozu.
Prema izveštaju, evropska proizvodnja artiljerskih granata i haubica znatno je povećana i sada gotovo da ispunjava potrebe za kredibilno, autonomno odvraćanje Rusije.
Navodi se da se proizvode milioni artiljerijskih granata i da različite evropske firme proizvode više od 400 haubica godišnje prema 168 u 2022.
Međutim, procenjuje se da proizvodnja tenkova i pešadijskih vozila treba da bude šest puta veća da dostigne tempo ruskog naoružavanja.
Takođe, evropski kapacitet proizvodnje raketa mora hitno da se proširi da bi se pojačale mogućnosti odvraćanja, naveli su stručnjaci.
Ukazuje se i da je Evropa i dalje veoma zavisna od SAD kada je reč o naprednoj tehnologiji oružja i da je domaća proizvodnja viokotehnoloških sistema i dalje ograničena. Evropski sistemi naoružanja takođe su u proseku skuplji od sistema međunarodnih partnera.
"Uprkos znatnom rastu potrošnje za odbranu, evropski napori za ponovno naoružavanje ne mogu da napreduju ako se ne integriše tržište odbrane na kontinentu", rekao je Guntram Volf, jedan od autora izveštaja. Dodao je da će zajedničke nabavke ne samo smanjiti cenu, već i podstaći konkurenciju otvaranjem nacionalnih tržišta.
Pored zajedničkih nabavki, autori izveštaja ukazuju i da je za ispunjenje evropskih ciljeva u odbrani nužan veći fokus na inovacije.
"Planovi naoružanja moraju više da se prebace na nove tehnologije koje su se pokazale uspešnim u Ukrajini", istakao je Volf.
Kako se ukazuje, jednostavno povećanje proizvodnje bespilotnih letelica ili vozila nije dovoljno, Evropa mora da razvije i svoju infrastrukturu klauda i mogućnosti veštačke inteligencije.
Potrebno je i povećanje, i to znatno, sredstava za evropska istraživanja i razvoj. Navodi se da evropske zemlje sada ulažu oko 13 milijardi evra godišnje prema 145 milijardi dolara koliko troše SAD.
"To ostavlja Evropu iza SAD, Kine i Rusije u oblastima poput dronova, raketnih sistema i digitalnog ratovanja", upozorio je Volf.
Zaključuje se da bi osnivanje evropske agencije za inovacije, po modelu američke DARPA, pomoglo da se smanji jaz.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
