Glavni grad Finske, Helsinki postao je u Evropi izuzetan primer velegrada u kojem na ulicama u proteklih godinu dana niko nije poginuo u saobraćaju, objavio je nemački televizijski dnevnik Tagesšau.
Prema podacima helsinške policije, u saobraćaju smrtno stradalih nije bilo od jula 2024. godine. Gradske vlasti takav uspeh objašnjavaju uvođenjem drastičnih ograničenja brzine i većom sigurnošću pešaka na ulicama.
U proteklih godinu dana u Helsinkiju se dogodilo 277 saobraćajnih nesreća u kojima je bilo i povređenih, ali je to daleko manje od oko 1.000 nesreća i u proseku 30 mrtvih koliko je beleženo krajem 1980-ih godina. Za grad sa 690.000 stanovnika to je veliki uspeh.
U finskoj prestonici je do sada u oko polovini ulica brzina za vozila ograničena na 30 kilometara na sat, i to u prvm redu u blizini dečijih vrtića i škola. Još pre pedesetak godina limit je bio 50km/h.
Sigurnost je povećana i oštrijim kontrolama brzine vožnje i generalno boljim nadzorom odvijanja saobraćaja, prenela je finska televizija Yle.
Radilo se i na odgoju dece kako da se ponašaju u saobraćaju, jer je prvenstveni cilj bio upravo zaštita dece, pešaka i biciklista. To je, piše Tagesšau, postignuto i povećanjem broja pešačkih prelaza i bezbednih staza za biciklististe.
Smanjivanju broja nesreća jako je doprinelo i unapređenje i širenje gradskog javnog prevoza, tako da sve manje građana u Helsinkiju koristi automobil.
U nekoliko većih evropskih gradova gradske vlasti su imale dobra iskustva sa strogim ograničenjem brzine u gradskom jezgru, kao na primer u Bolonji ili Lionu, i u oba grada se značajno smanjio broj saobraćajnih nesreća i broj poginulih.
I iako to ne važi za celu Italiju, Bolonja je 2024. godine postala prvi veći italijanski grad koji je u urbanom jezgru uprkos snažnim otporima uveo ograničenje brzine od 30 km/h. U Bolonji koja je nazvana "Čita30" posle svega godinu dana bilo je 13% manje saobračajnih nesreća, 11% manje povreda i 49% manje poginulih u saobraćaju.
U Evropskoj uniji je na dnu tabele po bezbednosti pešaka i dece u saobraćaju Sofija. Prema ranijim studijama, u Sofiji nema posebnih "škloskih ulica" u kojima u određeno doba dana nema saobraćaja, ograničenje brzine važi samo za 3% gradske putne mreže, a odnos zaštićene biciklističke infrastrukture prema ukupnoj dužini gradske putne mreže je 2%.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
