Novo istraživanje međunarodnog tink-tenka GLOBSEC pokazuje veliku podršku građana zemalja centralne i istočne Evrope povećanju izdvajanja za odbranu i njihovu spremnost da brane svoju zemlju od napada druge države.
Prema rezultatima ankete sprovedene u devet zemalja, (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Litvanija, Letonija i Estonija), 73% građana smatra da njihova zemlja treba više da investira u odbranu.
U svim zemljama osim Slovačke većina građana bi branila svoju zemlju u slučaju stranog napada, a čak 78% učesnika ankete podržava proširenje dobrovoljnog služenja vojske kako bi se poboljšala nacionalna spremnost.
Civilna spremnost se takođe smatra važnom, sa 90% građana koji veruju da njihove države treba da pruže jasnije smernice za krize i da izgrade kapaciteta za borbu protiv sajber napada.
Direktorka za politiku i programiranje u GLOBSEC-u Dominika Hajdu izjavila je da nalazi studije ukazuju na promenu u načinu razmišljanja, gde Evropa tretira sopstvenu bezbednost i otpornost kao prioritet ne samo na institucionalnom nivou, nego i unutar samog društva.
"Javno mnjenje u regionu šalje jasnu poruku: odvraćanje mora biti praćeno investicijama kod kuće", dodala je Hajdu.
Poverenje u NATO je i dalje snažno,. Članstvo u NATO podržava 82% ispitanika, a većina građana u svim zemljama obuhvaćenih istraživanjem bi podržalo odbranu druge članice NATO.
Podrška članstvu u EU je takođe na visokom nivou, 78%. U slučaju referenduma, 91% Rumuna i 85% Mađara bi glasalo za ostanak u Uniji.
Međutim, stavovi o Ukrajini otkrivaju oštre regionalne podele, saopštio je GLOBSEC.
Dok većina u osam od devet zemalja podržava pravo Ukrajine da uzvrati na rusku agresiju, mišljenja se razlikuju o vojnoj pomoći i koristima članstva Ukrajine u EU ili NATO.
Ispitanici u samo četiri zemlje smatraju da bi članstvo Ukrajine u NATO direktno poboljšalo bezbednost njihove zemlje.
U Bugarskoj manje od trećine građana veruje da bi njihova zemlja imala koristi od članstva Ukrajine u EU i NATO.
Viša naučna saradnica u GLOBSEC centru za demokratiju i otpornost Katarina Klingova ocenila je da isticanje prava Ukrajine na samoodbranu i njenog ekonomskog i bezbednosnog doprinosa može pomoći da se održi javna podrška.
"Strateški narativi o Ukrajini najbolje funkcionišu kada su zasnovani na praktičnosti i bezbednosti", rekla je ona.
Istraživanje je pokazalo i da više od 60% građana vidi Rusiju kao pretnju u šest zemalja, ali da ne postoji dovoljna svest o specifičnim hibridnim taktikama, od medijske manipulacije do energetske zavisnosti.
U Poljskoj na primer, 86% ispitanika smatra Rusiju bezbednosnom pretnjom, ali samo 61% smatra da bi pretnju predstavljalo da Rusija uspostavi svoj medijski kanal na poljskom jeziku.
U Bugarskoj samo 30% ispitanika vidi Rusiju kao pretnju po njihovu zemlju.
Kada je u pitanju Kina, samo u Češkoj većina ispitanika smatra tu zemlju bezbednosnom pretnjom.
I po tom pitanju postoje razlike. U Litvaniji, na primer, 67% građana veruje da kinesko vlasništvo nad strateškom infrastrukturom predstavlja pretnju, u poređenju sa samo 46% u Bugarskoj.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropska komisija
