Predsednička kampanja u Crnoj Gori ulazi u završnicu pred glasanje 19. marta, u najneizvesnijoj izbornoj trci u kojoj se nadmeće sedam kandidata od kojih će pobednik, prema ocenama analitičara i istraživanjima javnog mjenja, biti poznat tek u drugom krugu.
Dosadašnji miran tok kampanje u kojoj su kandidati govorili uglavnom o pomirenju, jedinstvu i napretku 10. marta su poremetili incidenti na Cetinju uoči konvencije kandidata Pokreta Evropa sad! Jakova Milatovića i pretnje smrću kandidatima Demokratske partije socijalista (DPS) Milu Đukanoviću i Socijaldemokratske partije (SDP) Draginji Vuksanović.
Nadležni, političke partije i nevladine organizacije, oštro su osudili incidente, policija i tužilaštvo ispituju pozadinu, a NVO, posmatrači izbora, pozvali su sve aktere na "smirivanje tenzija".
U izbornu trku su ušli aktuelni šef države Milo Đukanović i predsednik Demokratske partije socijalista (DPS), jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić, predsednik Demokrata Aleksa Bečić, čelnik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović, kandidat vanparlamentranog pokreta Evropa sad! Jakov Milatović te poslanica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković i prvi put jedan influenser Jovan Radulović Jodžir.
Analitičari procenjuju da u drugi krug ulaze Đukanović i Mandić ili Milatović. Manje šanse daju Bečiću.
Izbori se održavaju u situaciji duboke političko-institucionalne krize, a iako je u crnogorskom sistemu podele vlasti funkcija predsednika znatno slabija od premijerske, ovi izbori se vide kao značajni, jer bi mogli da budu uvod i u vanredne parlamentarne izbore i novu podelu moći na političkoj sceni a posebno poziciju DPS.
Ovo su prvi predsednički izbori nakon što je DPS u avgustu 2020. izgubila vlast nakon 30 godina.
Đukanović, kojem bi ovo mogao biti treći predsednički mandat (prvi je imao za vreme SRJ), u kampanji ističe da Crna Gora bira da li će nastaviti putem izgradnje kao ozbiljne, uređene evropske države ili će nastaviti da se sapliće stranputicama kojima se kreće tokom poslednje dve godine.
On je tokom suočavanja s ostalim kandidatima kazao, na Radio televiziji Crne Gore, da je napadnut građanski karakter države i da obnove retrogradnih velikodržavnih interesa u regionu atakuju na suverenost drugih država počev od Crne Gore.
"Takođe, u vremenu prethodne dve vlade došlo je do ozbiljnog kvarenja konkurentnog biznis ambijenta, što je dovelo do napuštanja važnih investitora i zatvaranja nekih biznisa u Crnoj Gori", kazao je Đukanović.
On je predao kandidaturu dva dana pre nego što je istekao rok i to je prvi put da najjača stranka u Crnoj Gori izlazi tako kasno s kandidatom. Do samog kraja se spekulisalo da li će u izbornu trku ući on ili potpredsednik stranke, doskorašnji gradonačelnik Podgorice, Ivan Vuković.
Kandidat i lider Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić već nekoliko meseci nastupa neprepoznatljivo pomirljivo a tokom kampanje je kazao da mu je glavni prioritet da Crnu Goru vodi putem pomirenja.
"Ova zemlja je prosto prodisala nakon 30. avgusta i pronašla samu sebe i sada je važno da se unutar države pomirimo. Prvi cilj, kao apsolutni prioritet, je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Drugi cilj je da ovu zemlju, svi narodi doživljavaju kao svoju zemlju i da je vole. Da bi se to desilo, neophodno je da ljudima pružimo ruku i ja to činim. Važno je da ljudi znaju da možemo zajednički da radimo i zato sam uputio izvinjenje zbog jakih reči izgovorenih u prethodnom periodu", naglasio je Mandić.
On je rekao da nije neprijatelj aktuelnom predsedniku Đukanoviću, ali navodi da želi da se Crna Gora promeni i ide napred.
Jakov Milatović, lider populističkog pokreta Evropa sad!, ušao je u izbornu trku nakon što Državna izborna komisija nije potvrdila kandidaturu lideru Milojku Spajiću jer se ispostavilo da ima prebivalište u Beogradu i srpsko državljanstvo, što je u suprotnosti sa crnogorskim Zakonom o državljanstvu.
Spajić je ranije tvrdio da nema dvojno državljanstvo, a na kraju se pravdao da ga advokat nije na vreme ođavio iz srpskog državljanstva. Zbog toga mu Državna izborna komisija (DIK), u kojoj najviše članova imaju DPS i DF, nije potvrdila kandidaturu.
Podaci iz Srbije traženi su i za Mandića, koji je još pre 12 godina rekao da ima srpsko državljanstvo. Iz Beograda je stigao odgovor da nema prebivalište u Srbiji.
Milatović, međutim, u dosadašnjem toku kampanje dobro kanališe breme svog prethodnika i oštro napada Đukanovića.
"Nije normalno krasti i davati poslove tajkunima i prijateljima, normalno je učiti, raditi i truditi se. Vratiću međunarodno dostojnastvo Crnoj Gori i daću vetar u leđa depolitizaciji", poručio je Milatović.
On je poručio da će generisati i moralni i društveni oporavak Crne Gore.
Evropa sad! je vanparlamentrani pokret, osnovan u junu 2022, a predvode ga bivši ministri u prvoj vladi posle izbora premijera Zdravka Krivokapića - Milojko Spajić i Jakov Milatović. Oni su ostvarili dobar rezultat na podgoričkim izborima i Milatović je trebalo da bude gradonačelnik.
U Krivokapićevoj vladi pokrivali su ekonomske resore, a ime pokretu dali su po ekonomskom programu Evropa sad! kojeg su pokrenuli tokom ministarskog mandata.
Njime je ukinut doprinos za zdravstvo, minimalna plata je povećana sa 222 evra na 450, a prosečna plata sa 530 evra na 670. Ti potezi su im doneli ogromnu popularnost, dok su ekonomisti upozoravali da će taj program voditi "grčkom scenariju" prezaduživanja.
U izbornu trku ulazi i lider Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić, bivši predsednik parlamenta. Ta stranka je prethodno nudila Evropi sad! da imaju zajedničkog kandidata ali je Spajić tu ponudu nazvao bizarnom.
Pojedini analitičari ocenjuju da je to bila ključna greška, te da bi te prosrpske ali umerene stranke koje se predstavljaju kao građanske i partije centra sa zajedničkim kandidatom imale značajno više šansi da njihov kandidat uđe u drugi krug i pobedi Đukanovića.
Bečić u kampanji poručuje da će pre svega ostati običan i skroman čovek i na poziciji predsendika Crne Gore.
"Nastaviću da budem pomiritelj ljudi, branilac naroda, čuvar sistema vrednosti i sluga isključivo svoje države Crne Gore", poručio je Bečić.
On je rekao da je prvi prioritet da aktuleni predsednik više ne bude na toj poziciji, drugi da se izabere najbolji za budućeg predsednika, treći da predsednik ima solidarnost, razumevanje i ljudski odnos.
Njega je na predsedničkim izborima podržala URA premijera Dritana Abazovića koja nema svog predsedničkog kandidata.
Analitičari ocenjuju da će za pobedničke koalicije sa izbora u avgustu 2020. i nove aktere iz tog dela političkog spektra ovo biti najozbiljniji test da li su uspeli da sačuvaju taj rezultat ili su ove dve i po godine razočarale građane u tolikoj meri, da oni i dalje vide Đukanovića kao svoj većinski izbor.
Izvor: Beta
Foto: Beta
