Predsednik Crne Gore, Milo Đukanović raspisao je 17. marta prevremene paralamentare izbore za 11. jun. Istovremeno, u Crnoj Gori u ponoć 17. marta počinje izborna tišina uoči predsedničkih izbora zakazanih za 19. mart.
Đukanović je odluku o rasipsivanju izbora saopštio na konferenciji za medije, dodajući da se "sve vreme istrajno držao Ustava".
Poručio je da je Crnoj Gori "preko potrebna normalizacija društvenih okolnosti kako bi povratila društveni prestiž koji je mukotrpno sticala od obnove nezavisnosti".
U Crnoj Gori se 19. marta održava prvi krug predsedničkih izbora.
Izbori se održavaju u situaciji duboke političko institucionalne krize, a iako je u crnogorskom sistemu podele vlasti funkcija predsednika znatno slabija od premijerske, analitičari ih vide kao značajan pokazatelj odnosa snaga i pozicioniranje uoči parlamentarnih izbora.
U izbornu trku su ušli Đukanović, jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić, predsednik Demokrata Aleksa Bečić, čelnik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović, kandidat vanparlamentranog pokreta Evropa sad! Jakov Milatović te poslanica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković i prvi put jedan influenser Jovan Radulović Jodžir.
Analitičari procenjuju da u drugi krug ulazi Đukanović i Mandić ili Milatović. Manje šanse daju Bečiću.
To su prvi predsednički izbori nakon što je DPS avgustu 2020. izgubila vlast nakon 30 godina.
Đukanović je 16. marta raspustio skupštinu što je bio i uvod u raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora na osnovu spornih izmena Zakona o predsedniku.
Rok za formiranje nove vlade, čiji je mandat za sastavljenje dobio poslanik i bivši diplomata Miodrag Lekić na osnovu izmena Zakona o predsedniku istekao je u ponoć 16. marta.
Lekić je obavestio predsednike stranaka da nema većinu za formiranje vlade jer nema podršku četiri poslanika pokreta Crno na belo premijera Dritana Abazovića.
Izmenama Zakona o predsedniku Republike, Skupština je preuzela deo nadležnosti šefa države u predlaganju mandatara za sastav vlade.
Đukanović je te izmene zakona potpisao, ali je odbio da ih primeni smatrajući ih neustavnim, i zato nije potvrdio mandatara Lekića, već je to učinila Skupština.
On je ranije rekao da je izbor Lekića pravno problematičan, ali je deo pravnog sistema, sve dok Ustavni sud ne suspenduje sporne izmene zakona.
Inicijativa za ocenu ustavnosti tog akta je pred Ustavnim sudom koji je postao funkcionalan nakon izbora troje sudija tek 27. februara.
Za DF je odluka Đukanovića da raspusti parlament "očekivana", dok preostali deo parlamentarne većine, Demokrate, URA i Demos, smatraju da predsednik države krši Ustav i zakon i da je reč o "pravnom manevru".
Đukanovićeva DPS i ostale opozicone stranke, SDP, Socijaldemokrate i Liberalna partija (LP) su pozdravile odluku o skraćenju mandata Skupštini.
Pravnici različito ocenjuju Đukanovićevu odluku.
Vladi premijera Dritana Abazovića je izglasano nepoverenje u avugustu 2020. nakon što je sa Srpskom pravoslavnom crkvom potpisao Temeljnji ugovor.
Vanredne izbore tražili su građani na protestima krajem prosle godine, ali i zapadni partneri EU I NATO, koji ih vide ko način za formiranje stabilne Vlade.
Izvor: Beta
Foto: Beta
