Izborna tišina uoči vanrednih parlamentranih izbora u Crnoj Gori, u nedelju, 11. juna, počinje 9. juna u ponoć, a snage će odmeriti 15 partija i koalicija.
Afera o navodnoj povezanosti lidera Pokreta Evropa sad Milojka Spajića sa "kraljem kriptovaluta" De Kvonom, pritvorenim u Crnoj Gori, otvorena pre par dana prekinula je nikad mirniju kampanju koja se temeljila na populističkim obećanjima o ekonomskom blagostanju.
Tako se ovih dana predizborna kampanja svodi na međusobne optužbe Pokreta Evropa sad i njihovog lidera Spajića i premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića i njegovog ministra unutrašnjih poslova Filipa Adžića oko toga da li je kampanja PES-a finansirana nelegalnim novcem uhapšenog kralja kriptovaluta.
Po svim istraživanjima javnog mnjenja, PES bi trebalo da bude okosnica buduće vlade posle nedeljnih izbora, a Spajić slovi za budućeg premijera.
Adžić je 8. juna uveče kazao da policija neće "hapsiti" Spajića, jer južnokorejski državljanin Do Kvon još nije saslušan.
To je bio njegov odgovor na poziv Spajića funkcionerima i članovima svog pokreta da ne izlaze na ulice ukoliko dođe do "nekog neodgovornog scenarija", aludirajući na svoje moguće privođenje.
Spajić je ušao i u predsedničku trku jer se ispostavilo da ima dvojno državljanstvo što crnogorski zakon ne dozvoljava, pa ga je zamenio Jakov Milatović, potpredsednik PES-a koji je ubedljivo pobedio višedecenijskog lidera Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića.
Pitanje njegovog državljanstva, međutim, u ovoj kampanji niko ne pominje, iako postupak oduzimanja crnogorskog državljanstva po sili zakona nije završen.
Osim afere oko Spajića, poslednjih dana krenula su saslušanja bivših funkcionera sada opozicione Demokratske patrije socijalista i Socijaldemokrata oko dodele stanova po povlašćenim uslovima.
Te stranke tvrde da su saslušanja počela sada zbog sakupljanja političkih poena, što je iz tužilaštva demantovano.
Do otvaranja ove dve afere u samom finišu kampanje, glavne teme bile su ekonomsko blagostanje koje obećavaju sve partije učesnice na vanrednim parlamentranim izborima.
Te afere zamenile su identitetske teme koje su decenijama bile glavne uoči izbora i koje su delile crnogorsku javnost.
Pred predaju izbornih lista za parlamentarne izbore lideri i funkconeri svih opozicionih partija su se povukli sa čelnih pozicija, a partije parlamentarne većine su raskinule dosadašnje političke saveze i formirali nove.
Povećanja plata, penzija, socijalnih davanja, povoljna kupovina stanova, besplatni vrtići, da neće biti nezaposlenih, davanje subvencija za kupovinu električnih automobila, obećavaju sve političke stranke a u tome prednjači populistički Pokret Evropa sad.
Evropa sad obećava da će njihovim dolaskom na vlast prosečna plata biti 1.000 evra, minimalna penzija 450, da neće biti nezaposlenih, a radni dan će biti skraćen na sedam sati, međutim, nema odgovore odakle im novac za finansiranje.
Na listi pokreta Evropa sad ima nekoliko prepoznatljivijih kadrova iz nekoliko drugih manjih stranaka koje sa njima nastupaju u koaliciji.
Koalicija Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokrata (SD), Liberalne partije (LP) i Demokratske unije Albanaca (DUA) obećala je investicioni ciklus koji može da dovede "do 50 procenata povećanja bruto zarade građana, koja bi bila održiva", dok će penzija biti povećana na 350 evra kao i socijalna davanja.
Na njihovoj listi nema "starih" kadrova i funkcionera koji su u delu javnosti prepoznati kao kontroverzni. Promene su usledile nakon što je ostavku podneo Đukanović, pošto je izgubio na predsedničkim izborima. O aferi oko Spajića se uglavnom ne izjašnjavaju.
Političke poruke šalju članice doskorašnjeg Demokratskog fronta - da će poništiti priznanje nezavisnosti Kosova i raditi na promjeni crnogorskih državnih simbola, a time se obraćaju tvrdom prosrpskom biračkom telu i pokušavaju da vrate priču na njima dobro poznat politički teren identiteteskih podela. I oni imaju ekonomska obećanja.
"Vratićemo topli obrok, regres i zimnicu za sve radnike. I svako će dobiti po 13 posto na osnovnu platu. Povećaćemo i penzije za 20 odsto", rekao je nosilac liste Milan Knežević, koji sa Andrijom Mandićem nastupa u koaliciji "Za budućnost Crne Gore".
Sa njima u koaliciji ne nastupa Pokret za promene Nebojše Medojevića, koji se odlučio za samostalan nastup i iznosi niz teških optužbi na račun Spajića o navodnim njegovim vezama sa kriminalnim klanovima. Spajića oštro napadaju Knežević i Mandić.
Demokratska Crna Gora i Građanski pokret URA nastupaju zajedno, iako su mesecima ranije razmenjivale oštre optužbe i Demokrate organizovale proteste protiv vlade Dritana Abazovića.
Nosilac liste je lider Demokrata Aleksa Bečić, a na listi je premijer u tehničkom mandatu Abazović. URA Dritana Abazovića je na prethodnim izborima, 2020. godine, bila tas na vagi sa četiri poslanika i odlučila da nakon 30 godina DPS pošalje u opoziciju.
Koalicija Demokrata i Građanskog pokreta URA predstavila je plan ugradnje solarnih sistema energije po subvencionisanim cenama ali i subvencije građanima za nabavku automobile.
Demokrate se oko optužbi vezanih za Spajića drže prilično po strani i ne komentarišu.
Na izborima nastupa i nekoliko novih partija za koje nije izvesno da će proći census kao i manjinske stranke.
Istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), sprovedeno tokom prve polovine maja, dakle pre otvaranja afere oko Spajića, pokazalo je da Pokret Evropa Sad ima podršku 29% birača, ispred DPS koji ima 24% podrške, DF ima podršku 13,2% ispitanika, Demokrate 11,1% i Građanski pokret URA 4,4%.
Analitičari navode da je u ovom trenutku teško pretpostaviti kako bi mogao da izgleda sastav nove vlade i pravci njenog delovanja.
Ishod je neizvestan imajući u vidu sva otvorena pitanja - od toga kakav će biti rasplet unutar Pokreta Evropa sad, jer mediji mesecima pišu o sukobu Spajića i Milatovića, odnosa Spajića prema Abazoviću, mogućeg saslušavanja i diskreditacije Spajića i mogućnosti da mu zbog optužbi o vezama sa De Kvonom Milatović ne da mandat za sastav vlade, kao i preraspodele funkcija.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
