Evropska unija podržava odluke visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu Kristijana Šmita, "koje su na snazi i moraju biti ispoštovane", ali "BiH mora da iskorači iz posleratne situacije i usmeri se na pripremu za članstvo u EU", i kad BiH dođe do članstva prestaće međunarodni nadzor u toj zemlji.
To je agenciji Beta u Briselu izjavio portparol Evropske komisije Peter Stano koji je ukazao na to da se "stav EU nije promenio" i da takav "iskorak od Dejtona ka Briselu" znači "potpuno preuzimanje pune odgovornosti za domaće zakonodavstvo".
"Što je", dodao je, "u saglasnosti i sa politikom domaće odgovornosti za upravljanje zemljom koju je 2006. utvrdio Savet za sprovođenje mira" u BiH, u kojem su predstavnici glavnih svetskih država.
Stano je time odgovorio na pitanje Bete kako EU gleda na krizu u BiH pošto je Šmit dopunom domaćeg krivičnog zakona zatražio sudsko kažnjavanje visokih zvaničnika Republike Srpske (RS) zbog nepriznavanja institucija i odluka centralne vlasti u Sarajevu, a predsednik RS Milorad Dodik saopštio da je to narušavanje ustava zemlje i rekao da će za to tražiti sudski postupak protiv Šmita.
Nemačka, SAD i Velika Britanija su zbog odbijanja Šmitovih odluka uveli sankcije Republici srpskoj.
Beta je zamolila za stav EU o reagovanju čelnika RS, kao i Srbije i Hrvatske, koje su garanti Dejtonskog sporazuma, koji su ocenili da Šmit ne može menjati zakone u BiH jer nije naimenovan odlukom Saveta bezbednosti UN.
Hrvatski predsednik Zoran Milanović je poručio da su Šmitovi postupci "kolonijalna uprava i to uništava tu zemlju" i zatražio direktne pregovore čelnika Bošnjaka, Hrvata i Srba o rešavanju krize u BiH bez učešća HR Šmita.
Portparol visokog predstavnika EU Žozepa Borela je stavio do znanja da "mišljenje Evropske komisije o zahtevu BiH za pokretanje pregovora o članstvu s EU, koje su podržale države članice Unije u decembru 2019, jasno utvrđuje da je opsežan međunarodni nadzor u načelu nespojiv sa suverenitetom Bosne i Hercegovine i time s članstvom u EU".
"Za BiH, da bi postala punopravna članica EU, međunarodni nadzor će morati da prestane", predočio je Stano stavove Unije.
"A taj proces mora slediti put napretka BiH na putu ka Uniji", dodao je on i podsetio da je "Ured visokog predstavnika(za BiH) u svoj program uvrstio sopstveno zatvaranje, utemeljeno na pet načela i dva uslova".
Borelov predstavnik za medije je naglasio takođe da "EU osuđuje pretnje smrću HR Šmitu i potpuno podržava Šmita i njegov Ured, a njegove odluke su na snazi i svi činioci ih moraju ispoštovati".
Stano je dodao da "Milorad Dodik snosi odgovornost da se ne dopušta ili ne podstiče govor mržnje".
"Mi očekujemo", zaključio je Stano, "da domaće vlasti istraže i obezbede dalji sudski postupak kao što je potrebno".
Vučić: Neodgovorna optužnica protiv Dodika, da li se očekuje da se RS samoukine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 18. avgusta da je "za nas teška situacija" i posle "neprimerenih i neodgovornih optužnih akata" podignutih protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i direktora Službenog glasnika tog bosanskohercegovačkog entiteta Miloša Lukića.
"Sad vidite hajku i protiv Nenada Stevandića (predsednika Skupštine RS). Sve što su trideset godina neki ćutali sad je otprilike vreme za obračun sa RS. Vi se samo pitajte - a gde mislite da vas to vodi. Šta očekujete da se desi na kraju - da RS pristane na samouništenje, na samoukidanje. Šta je to što očekujete", rekao je Vučić za Radio teleziju Srbije, povodom optužnice Tužilaštva BiH protiv ovih funkconera "zbog neizvršavanje odluka visokog predstavnika BiH".
Istovremeno, rekao je, iz međunarodne zajednice "ćute kada član Pedsedništva BiH Denis Bećirović izmišlja laži o Velikoj Srbiji, u Srebrenici, kada sam mu kriv za nešto što nisam rekao".
Tužilaštvo BiH je podiglo optužnicu protiv Dodika zbog toga što je potpisao ukaz o proglašenju Zakona o nesprovođenju odluka visokog predstavnika, a protiv Lukića, jer je taj zakon objavio u Službenom glasniku RS.
Prema izmenama Krivičnog zakona BiH, koje je prethodno nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit, nesprovođenje odluka visokog predstavnika predstavlja krivično delo za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora, kao i smena sa dužnosti i zabrana političkog delovanja.
Šmit: Odluke Tužilaštva BiH su pitanje vladavine prava
Visoki predstavnik Kristijan Šmit izjavio je da su odluke Tužilaštva BiH pitanje vladavine prava i dodao da Dodikovim prijateljima savetuje da predsedniku RS "prijateljski objasne kakva je realnost, jer radi na tome da postane nepodnošljiv u političkom smislu".
"To će dovesti do velikih poteškoća. Neka Dodik ne potcenjuje odlučnost međunarodne zajednice i neka ne misli da može svima igrati na glavi", naglasio je Šmit za Glas Amerike, preneli su sarajevski mediji.
Upitan da li namerava posegnuti za bonskim ovlašćenjima i uvesti dodatne sankcije Dodiku i drugim političarima, ukoliko nastave politiku secesije i rušenja države, on je rekao da je to "veoma važna tema" i da Dodik "ne vidi pravu realnost".
"Izuzetno se brinem o serioznosti takvog rada u RS. Ako pogrešno razumemo Dejtonski ugovor, kao što to radi Dodik, onda je to svesno nerazumevanje", ocenio je visoki predstavnik u BiH.
Prema njegovim rečima, BiH je nosilac međunarodnih nadležnosti i to piše u Dejtonu.
"To nisu RS, Federacija BiH niti disktrikt Brčko, već su svi deo BiH i to treba biti njegov orjentir. Nečuveno je negiranje nezavisnosti ili napad na nezavisnost Ustavnog suda", ocenio je Šmit.
Naglasio je da Dodik na taj način ne prihvata, odnosno krši poziciju visokog predstavnika i njegove kancelarije – OHR-a.
"To je u suprotnosti s međunarodnim pravom. Iako je generalni sekretar UN Antonio Gutereš jasno odgovorio na pismo članice Predsedništva BiH Željke Cvijanović o mom izboru, Dodik to ne priznaje. Čemu to pozorište i igre? Neka promeni zid u koji gleda i neka bude druge boje", naveo je Šmit.
Izvor: Beta
Foto: EU
