Neuspeh država nastalih posle raspada bivše Jugoslavije da se suoče sa ratovima 1990-godina i zločinima imao je razorne posledice na ljudska prava u regionu i nosi ozbiljnu opasnost ponovnih sukoba, ocenio je 23. novembra u izveštaju Savet Evrope.
U Tematskom izveštaju komesarke SE za ljudska prava Dunje Mijatović, navodi se da region godinama nazaduje u traženju pravde i odgovornosti za ratove 1990-ih.
Mijatović je ocenila da blede zakonski uspesi postignuti posle samih ratova, kao što je formiranje Haškog tribunala, i da se prestalo sa hapšenjem i suđenjem vojnim liderima odgovornim za masovna ubistva, a da se vraća vreme nekažnjivosti.
U izveštaju piše da uz žrtve, svedoke i osumnjičene koji stare i umiru, i sa sve manje dostupnih dokaza, ističe vreme za ostvarenje pravde kroz domaće krivično gonjenje, a da "hiljade osumnjičenih tek treba da budu krivično gonjeni".
"Skoro trideset godina nakon ratova koji su tokom devedesetih koji su doveli do raspada bivše Jugoslavije krajnje je vreme da se ostvare efikasna pravda, reparacije i istina za žrtve", navodi se u izveštaju.
Ocenjuje se da su usporavanje ili stagnacija krivičnih progona i potrage za nestalim osobama uglavnom posledica nedostaka političke volje.
"Vidljivo je nazadovanje u procesu suočavanja sa prošlošću, što se poklapa sa opsežnijim padom nivoa poštovanja ljudskih prava i vladavine zakona u nekoliko zemalja u regionu", ocenila je Mijatović.
U izveštaju piše da je objavljen deset godina nakon što je komesar za ljudska prava SE objavio prvi izveštaj te vrste. U novom Tematskom izvještaju razmatraju se dostignuća i nedostaci procesa suočavanja s prošlošću u regionu i analiziraju faktori koji stoje na putu
pozitivnijim efektima.
Ocenjuje se da je od procenjenih 40.000 osoba koje su nestale tokom ratova, više od 70% identifikovano, ali i da je "uslov za uspeh bila regionalna saradnja, koja je vremenom slabila". Traženje je tako poslednjih godina usporeno bez obzira na to što se 9.876 osoba i dalje vodi kao nestalo.
"Pored humanitarne dimenzije, relevantni dokazi o nestalim osobama korišćeni su i za pozivanje na odgovornost onih koji su odgovorni za prisilne nestanke", piše u izveštaju.
Ukazuje se na negativne trendove koji potkopavaju suočavanje s prošlošću, i da u tome ne samo što praktično nema napretka nego postoje i "neumorna ra nastojanja da se potkopaju raniji uspjesi u toj oblasti".
"Postoji alarmantan trend etnonacionalističkog diskursa, negiranja zločina i glorificiranja ratnih zločinaca, što potkopava nastojanja u oblasti suočavanja s prošlošću. Izuzetno zabrinjava što takvu praksu i odobravaju i aktivno slede političari na najvišem nivou, pa je ona postala strategija za osvajanje glasova i ostanak na vlasti. Ekstremne desničarske nacionalističke grupe pođednako doprinose takvom diskursu", piše u izvešraju.
Mijatović u izveštaju navodi da je u regionu vrlo malo uloženo u proveru javnih zvaničnika koji su ili osumnjičeni ili osuđeni za učešće u teškim kršenjima ljudskih prava tokom ratova devedesetih.
Takođe se ocenjuje i da pokušaji da se uspostave zvanične komisije za istinu i pomirenje ili druge vrste mehanizama za zvanično traganje za istinom nisu puno ostvarile u regionu, bez obzira na izuzetne projekte civilnog društva koji su na tome radili.
Uz pohvale upravo civilnom društvu, navodi se da se upravo civilno društvo i aktivisti za ljudska prava koji se bave prošlošću suočavaju se sve težim okruženjem, koje uključuje "restriktivne mere vlasti", neprijateljstvo i uvrede na društvenim mrežama i "klevetničke kampanje i pravosudno ometanje."
Uz ocenu da je sve teže preokrenuti te negativne trendove, u izvešaju se savetuje da treba da se osigura da žrtve i preživeli budu u centru svih procesa tranzicione pravde, staviti jači naglasak na prevenciju i izgradnju budućnosti u kojoj se nasilje neće ponoviti i osnažiti političku i finansijsku podršku jakom civilnom društvu koje radi na tranzicionoj pravdi.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EU
