Za učešće na vanrednim izborima u Podgorici koji se održavaju 29. septembra predato je 13 lista a uoči izbora su formirani savezi doskorašnjih političkih protivnika koji su međusobno iznosili teške optužbe.
Izbori su raspisani nakon što je 24. jula skraćen mandat lokalnom parlamentu. Nakon što je istupio iz Pokreta Evropa Sad (PES), predsednika države Jakova Milatovića je podržalo petoro odbornika glavnog grada, koji sa svojim doskorašnjiim partijskim drugovima nisu uspeli da se dogovore oko podele funkcija.
PES je na lokalnim izborima u Podgorici 2022. godine kada je nakon 20 godina vlast u glavnom gradu izgubio DPS predvodio upravo Milatović. U Podgorici živi oko trećina građana Crne Gore, pa se izbori u tom gradu smatraju testom političkog raspoloženja na državnom nivou.
Tako sada na izborima zajedno nastupaju Pokret za Podgoricu (PzPG), kojeg neformalno predvodi predsednik Jakov Milatović, Građanski pokret (GP) URA bivšeg premijera Dritana Abazovića i Pokret za promjene (PzP) Nebojše Medojevića.
Predsednik Milatović se uključio u kampanju tvrdeći da ne želi "da okreće glavu pred lošim praksama", te "da se samo slika sa ambasadorima, putuje po svetu i potpisuje nakaradne zakone".
Drugu koaliciju sklopili su Pokret Evropa sad (PES) premijera Milojka Spajića i Demokratska Crna Gora (Demokrate) potpredsednika Vlade Alekse Bečića. Taj savez će zajedno, za razliku od prvog, učestvovati ne samo na izborima u glavnom gradu, već i u primorskim opštinama Budvi i Kotoru, ali sadašnji koalicioni partneri su prethodnih meseci izneli niz teških optužbi jedni na račun drugih.
Izborne liste su predali Demokrataska partija socijalista koja nastupa samostalno, prosrpska koalicija okupljena oko Nove srpske demokratije (NOVA) predsednika parlamenta Andrije Mandića Za Budućnost Podgorice.
Listu Evropskog saveza čine građanske prosuverenističke stranke Socijldemokrate (SD) Socijaldemokratska patrija (SDP) i Liberana partija (LP).
Na izborima učestvuje i izborna lista bivšeg premijera Duška Markovića, koji je decenijama bio u vrhu DPS, ali i lista bivšeg ministra pravde Andreja Milovića, doskorašnjeg jednog od najbližih saradnika premijera Milojka Spajića koji poslednjih dana iznosi teške optužbe na račun premijera.
Bošnjačka stranka takođe nastupa samostalno.
Podgorički parlament ima 59 odbornika. Prema poslednjim podacima MUP pravo glasa u Podgorici ima oko 146.000 građana.
Analitičari ocenjuju da su podgorički izbori značajan test za raspoloženje javnog mjenja nakon što je Crna Gora je letos dobila novu rekonstruisanu desno populističku Vladu u koju su ušle proruske stranke koju čini koalicija Za budućnost Crne Gore, (Nova srpska demokratija Andrije Mandića i Demokratska narodna partija Milana Kneževića) predvođena šefom parlamenta Andrijom Mandićem, bliskom srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću, ali i Bošnjačka stranka, partija nacionalnih Bošnjaka, tradicionali partner opozicione Demokratske partije socijalista.
Vlada tako ima široku podršku jer je čine i Pokret Evropa sad, premijera Milojka Spajića, Demokratska Crna Gora, Alekse Bečića te manje stranke Socijalistička narodna partija (SNP) i Albanska alternativa, jedna od nacionalnih partija Albanaca.
Za Vladu je u parlamentu glasalo skoro dve trećine poslanika. Premijer Spajić je kazao da je to istorijska vlada, da je njegova politika - politika ujedinjenja, a ne razjedinjenja i da želi Crnu Goru u EU. Međunarodna zajednica se oštro protivila uslasku Mandićeve koalicije u Vladu.
Osim u Podgorici lokalni izbori će 29. septembra biti održani u Kotoru, 15. septembra u malom gradu na severu Gusinju i u Budvi 17. novembra nakon što partije u toj primorskoj opštini nisu uspele da nakon letnjih izbora formiraju vlast.
Izvor: Beta
Foto: Beta
